Dalaj Lama: Kakvi lideri nam trebaju

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Iz teksta za „Harvard Business Review“

Tokom gotovo 60 godina susretao sam se sa mnogim liderima vlada, kompanija i drugih organizacija. Lideri, bez obzira na to iz kojeg polja delovanja dolazili, imaju jak uticaj na živote ljudi i na to kako se svet razvija. Moramo se podsetiti da smo mi posetioci na ovoj planeti. Na zemlji smo najviše 90 ili 100 godina i za taj period moramo da uradimo sve kako bismo svet učinili boljim mestom.

Kako bi trebalo da izgleda taj bolji svet? Verujem da je odgovor jasan: Bolji svet je onaj u kome su ljudi srećni. Zašto? Zato što sva ljudska bića žele da budu srećna i niko ne želi da pati. Težnja za srećom upravo je ono što nam je svima zajedničko.

Ipak, čini se da danas svet doživljava emocionalnu krizu. Nivo stresa, anksioznost i depresija na najvišem su nivou ikada. Jaz između bogatih i siromašnih, između direktora i zaposlenih ‒ najveći je u istoriji. Fokus na stvaranju profita prečesto je ispred brige o ljudima, životnoj sredini i društvu.

Tendenciju da jedni druge vidimo kroz prizmu „MI” i „ONI” posmatram kao posledicu neznanja o našoj čvrstoj međusobnoj zavisnosti. Kao učesnici iste globalne ekonomije, mi zavisimo jedni od drugih, dok posledice klimatskih promena utiču na sve nas. Kao ljudska bića, mi smo fizički, mentalno i emocionalno isti.

Pogledajte pčele. One nemaju nikakav ustav, policiju ili moralni trening, ali rade zajedno s istim ciljem ‒ da prežive. Moguće je da se i povremeno posvađaju, ali njihove kolonije opstaju zahvaljujući kooperaciji. Ljudi, sa druge strane, imaju ustav, kompleksan pravni sistem i policiju. Takođe, imamo izvanrednu inteligenciju i veliki kapacitet za ljubav i naklonost. Ali uprkos silnim vrlinama, nismo baš zainteresovani da sarađujemo.

U organizacijama ljudi svakoga dana rade zajedno. Ipak, uprkos zajedničkom radu, mnogi od njih se osećaju usamljeno i pod stresom. Očigledan je nedostatak odgovornosti kada su ti odnosi u pitanju. Potrebno je da upitamo sebe šta je to pogrešno.

Verujem da nas jak fokus na materijalni razvoj i nagomilavanje bogatstva vodi u pravcu zanemarivanja osnovne ljudske potrebe za dobrotom i brigom. Vraćanje na našu obavezu jednih prema drugima i buđenje altruizma fundamentalno su važni za opstanak društva i organizacije, i to na duge staze. Svako od nas nosi odgovornost da se u tome uspe.

Šta lideri tu mogu da urade?

Budite svesni

Imajte mir u glavi. Kao ljudska bića, imamo inteligenciju kojom možemo da analiziramo i planiramo budućnost. Imamo jezike koji nam omogućavaju da razumemo jedni druge. S obzirom na to da destruktivne emocije, kao što su ljutnja i vezanost, zamagljuju našu sposobnost da koristimo jasno svoju inteligenciju, moramo se boriti protiv njih.

Strah i anksioznost lako padaju pod uticaj besa i nasilja. Na suprotnoj strani straha nalazi se poverenje, koje radi na našem samopouzdanju. Saosećanje, takođe, neutrališe strah, a ono donosi brigu za dobro drugih. Ovo ‒ a ne novac i moć ‒ upravo je ono što privlači prijatelje. Kada smo pod uticajem besa i ljutnje, nemamo punu sliku realnosti, ali kada je um saosećajan, on je miran i mi smo u mogućnosti da razmišljamo racionalno, realistično i odlučno.

Budite nesebični

Mi smo prirodno predodređeni da gledamo sopstveni interes, to je neophodno kako bismo opstali. Ali nama je potreban mudar sopstveni interes koji je velikodušan i kooperativan, moramo u obzir da uzimamo i interes drugih. Saradnja podrazumeva prijateljstvo, prijateljstvo podrazumeva poverenje, poverenje podrazumeva dobrodušnost. Kada imate ispravan osećaj brige za druge, ne ostaje mesta za varanje, nasilje ili eksploataciju. Nasuprot tome, možete biti iskreni, pravedni i transparentni u svom ponašanju.

Budite saosećajni

Srdačnost je ultimativni izvor srećnog života. Čak i životinje pokazuju određeni stepen saosećajnosti. Kad su ljudi u pitanju, ona može biti kombinovana sa inteligencijom. Ako primenimo zdrav razum, saosećanje se može proširiti na svih sedam milijardi ljudskih bića. Destruktivne emocije su povezane sa neznanjem, dok je saosećanje konstruktivna emocija povezana sa inteligencijom. Shodno tome, može se naučiti.

Izvor srećnog života je u nama. Oni koji prave nevolje u mnogim delovima sveta često su prilično obrazovani, tako da nam nije potrebno samo obrazovanje. Ono što nam je potrebno jeste da obratimo pažnju na unutrašnje vrednosti.

Razlika između nasilja i nenasilja manje je u prirodi određene akcije, a više u motivaciji koja stoji iza nje. Akcije motivisane ljutnjom i pohlepom obično su nasilne, dok su one motivisane saosećanjem i brigom za druge uglavnom mirne. Mi nećemo doneti mir u svetu samo moleći za njega; moramo preduzeti korake za suzbijanje nasilja i korupcije, koji narušavaju mir. Ne možemo očekivati promenu ako ne preduzmemo nešto kako bi se ona dogodila.

Mir, takođe, znači biti neometan, zaštićen od opasnosti. To se odnosi na naš mentalni stav i na to da li imamo smiren um. Ono što je ključno shvatiti jeste da je, na kraju, mir uma u nama; to zahteva da razvijemo toplo srce i da koristimo svoju inteligenciju. Ljudi često ne shvataju da su srdačnost, saosećanje i ljubav, zapravo, faktori našeg opstanka.

Budistička tradicija opisuje tri stila saosećajnog vođstva: „pionir”, koji vodi s fronta, preuzima rizike i daje primer drugima; „brodar”, koji prati one koji su u njegovoj nadležnosti i kontroliše uspone i padove; i „pastir”, koji se, pre svega, brine o sigurnosti svih u stadu, a onda o svojoj sigurnosti. Tri stila, tri pristupa, ali ono što im je zajedničko jeste sveobuhvatna briga za dobrobit onih koje vode.

Izvor: BIZLife magazin/Harvard Business Review

Foto: Pixabay