Deset godina je koristio Fejsbuk i Tviter, a na kraju im je rekao “dosta je bilo”

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Biznis insajder objavio je ispovest dugogodišnjeg koroisnika drušvenih mreža Bena Gilberta, koji je rešio da se posle cele decenije “navučenosti” odrekne društvenih mreža.

Eto me, opet se budim posle desetominutne samoindukovane tviterske obeznanjenosti. Šta sam uopšte čitao? Zašto sam toliko ljut? Koja je uopšte svrha?

Kako se ispostavilo, svrhe nije ni bilo. Završio sam sa društvenim mrežama. Ugasio sam Fejsbuk i Tviter naloge i ne nameravam da im se vratim.

Ako ste proveli išta od prethodne decenje na Tviteru ili Fejsbuku, jasno vam je o čemu pričam.

Otvorite Fejsbuk/Tviter/Snepčet/Instagram na uređaju po izboru, počnete nezainteresovano da skrolujete, a onda naletite na nešto. Možda je to politikom nabijena rasprava između prijatelja, možda je u pitanju tekuća rasprava između ljudi koji su taman dovoljno poznati da budu istaknuti na društvenim mrežama, ali nedovoljno poznati da rade nešto pametnije sa svojim vremenom. Navalite.

Ako je rasprava posebno zabavna, možda se odlučite da pseudo-učestvujete tako što ćete dodati animirani GIF Majkla Džeksona koji jede kokice. Ili možda više volite Stivena Kolbera? Ja preferiram Majkla.

U svakom slučaju, „uključeni ste“, sve dok ne shvatite – naravno da niste. Ukapirate da ništa od ovog nije važno, čak ni zaista zabavno. O čemu se beše raspravljalo? Koga je briga?

Tako izgleda koristiti društvene mreže u 2018. Čestitamo! Sami ste sebe zeznuli.

Bolje rečeno, zeznuli ste se isto kao i toliko puta koristeći društvene mreže – sopstvene emocije vas ubede da se na nešto na društvenim mrežama mora reagovati, premda to nešto skoro sasvim sigurno nema stvarnog uticaja na vaš život. Tako suštinski funkcioniše ceo taj sistem, zasniva se na ljudima koji žele da njihovi postovi budu viđeni. Daj da mi ovaj status bude zanimljiv, inače ga niko lajkovati neće!

Naravno, ono što time poručujete je „Obrati pažnju na mene!“

To što ste se navukli na to naravno da nije slučajno. Društvene mreže su tako napravljene.

Kad bi samo pasivno skrolovali, ne pronalazeći ništa što bi vas zainteresovalo, brzo biste prešli na nešto drugo (na primer, čitali biste BIZlife).

Ali ne, društvene mreže su napravljene tako da vas privuku i zainteresuju.

Savršen primer je Tviterov prelazak na nehronološki tajmlajn. Takav je manje koristan.

Tviterov hronološki tajmlajn bio je izvanredan način predstavljanja sveta kao konstantnog toka kolektivne svesti. Da li je bio zbrkan? Naravno! Da li je povremeno bilo teško snaći se na njemu? Apsolutno.

Međutim, prelazak na nehronološki tajmlajn nije za cilj imao otklanjanje tih nedostataka. Cilj je bio da na površinu izbije sadržaj koji bi vas više zainteresovao, a manje navodio da pređete na neku drugu aplikaciju. Šta ima veze što se time podriva cela premisa Tvitera? Sve dok se vi tamo duže zadržavate, to je jedino bitno.

To što je Tviter kao servis lošiji, to na stranu.

Fejsbuk je nedavno promenio svoj algoritam u pokušaju da podstakne „značajniju interakciju među korisnicima“. A šta su tačno promenili? „Manje javnog sadržaja kao što su postovi preduzeća, brendova i medija“, kako je u januaru napisao izvršni direktor Fejsbuka Mark Zukerberg. Umesto njih, verovatnije ćete videti popularne postove i fotografije vašik prijatelja, nešto što su ovi stvarno i napisali.

Zvuči super! Manje brendova, više ljudi!

Samo što izgleda da taj algoritam najčešće izbacuje postove vaših prijatelja sa najviše komentara.

A šta na Fejsbuku može dobiti puno komentara? Pa svađe! Ako izrazite neko svoje nepokolebljivo uverenje, izaći ćete na mom fidu, jer će i drugi jedva dočekati da obznane svoje stavove kao odgovor na vaše.

Drugim rečima, pokušaj Fejsbuka da razvije „značajniju interakciju“ između svojih korisnika je zapravo doveo do platforme za svađe.

Šta bi sa samokontrolom?

Da li ste ikada otvorili novi tab u omiljenom vam internet pretraživaču i bez razmišljanja počeli da ukucavate ime neke društvene mreže? Ili, na primer, izvadili telefon sa jasnom namerom, samo da bi vas mišićna memorija opet odvela na Tviter?

Zateknem se kako spuštam telefon, ukapiram da nisam uradio to što sam hteo. Ponovo izvadim telefon i odmah me zbuni notifikacija na Fejsbuku.

Onda uzdahnem i po stoti put počnem da razmišljam o tome da jednostavno obrišem sve svoje naloge na društvenim mrežama. Jesam li išta naučio boraveći na njima? Ma jok. Uvek su me ometale, a često me i terale da osetim nešto što što nisam hteo: bes, tugu, frustraciju ili jednostavno razočarenje samim sobom zbog toga što nisam mogao da se skoncentrišem na jedan zadatak.

Još gore je to što me više ometaju socijalne mreže, to je verovatnije da će me i ubuduće ometati. Dok sam pisao ovo, morao sam više puta da se borim sa porivom da otvorim novi tab i proverim Tviter. Ozbiljno!

Nije to samo zato što sam ja sam nesavršen, nego i zato što ljudi ponavljaju naučeno ponašanje. Tešlo mi je da ne proveravam društvene mreže jer sam to radio hiljadama puta ranije.

Dobra vest je da postoji jednostavno rešenje za ovaj problem. Prekinite da koristite društvene medije.

Ne da pauzirate. Zatvaraj!

Rešeno.

Izvor: Biznis insajder, Ben Gilbert

Foto: Pixabay