GENIJALNI I „LUDI“: Oni su bili opsesivno posvećeni svom poslu

PinterestFacebookTwitterShare

Svi su genijalci slični – ne prestaju da rade, ne gube ni minut i opsesivno su posvećeni svom poslu (kaže se da su genijalci skloni da jednu akciju ili stvar vežbaju 10 hiljada sati). Da li je ova opsesivan pristup zapavo veza između genijalnosti i ludila? Da li je ovih 10 hiljada sati izraz strasti ili posvećenosti?

Mnogo je primera ’ludih’ genijalaca koji su svojim postupcima iznova šokirali svoju okolinu. Jedan od najboljih primera ovog veka je Stiv Džobs (Steve Jobs) koji se svojim svakodnevnim fiks idejama izdvajao iz prosečnosti. Recimo, insistirao je da zidovi prostorija u kojima boravi budu beli, intenzivno beli, i za njega to nikada nije bilo dovoljno belo. Često je stavljao bele rukavice kako bi izvršio proveru prašnjavosti – rukama je prelazio preko poda i aparata i to je moralo biti besprekorno čisto tako da se moglo sa njih jesti. U suprotnom, istog momenta zaduženi za higijenu su morali da pristupe ribanju. A, kada je bio na samrti i u bolničkom krevetu sa maskom za kiseonik na licu, nezadovoljan je skinuo masku sa lica uz komentar da joj je loš dizajn. I, po njegovoj naredbi počelo se sa dizajniranjem pet opcija za nove maske za kiseonik. Bio je briljantan, genijalan, ali i opsesivan i narcisoidan. Izgleda da drugačiji nije mogao biti, a na čelu kompanije kakva je Epl (Apple).

Tomas Džeferson (Thomas Jefferson) je čitao 15 sati dnevno kako bi četvorogodišnju školu završio za dve godine i ceo život, baš ceo život, vodio je strogu evidenciju o svakom centu koji je potrošio. Čuvao je gomilu računa i za njega nijedan nije bio beznačajan.

Matematičar Pol Erdos (Paul) pravi je primer opsednutosti poslom. Nisu mu smetale ni razdaljine između kontinenata ni doba dana da bi našao pravog partnera u rešavanju matematičkih problema. Praktično je živeo sa jednim koferom i žutom plastičnom kesom iz jednog marketa u Budimpešti.

Hauard Gardner (Howard Gardner), profesor sa Harvarda, proučavao je živote svetu poznatih genijalaca sa željom da utvrdi da li su zaista bili ludi ili je opsesija kojom su radili sasvim normalna pojava. Profesor tvrdi da je Ajnštajn (Einstein) živeo u poluizolaciji, Frojd (Freud) kao delimični isposnik, dok je Pikaso (Picasso) bio sebični monstrum. Gardner je došao do zaključka i tvrdi da su ovi genijalni umovi morali da prinose ovakve lične žrtve kako bi za života postigli to što su postigli. Neki su se izolovali (Gandi, Eliot, Frojd), neki se nisu pojavljivali u javnosti (Ajnštajn, Graham), a neki su bili samoživi i obožavali su sebe (Pikaso) ili su bili u neprestanom ratu sa celim svetom (Stravinski).

Da nema ove ’ludosti’ u svakom geniju, ne bi bilo ni čudesnih izuma, ideja i umetničkih dela. Da nisu opsednuti svojim radom, njihov talenat bi bio protraćen. Koliko su genijalci teški i za zajednički život najbolji je dokaz izjava žene čuvenog Teda Vilijamsa (Williams) (opsednutog bejzbolom) u toku brakorazvodne parnice – na pitanje sudije da li je sigurna da želi da se razvede od g-dina Vilijamsa, zaprepašćeno je uzviknula „Da li se vi to šalite sa mnom?!“

Možda nemate ovakvih problema sa ’ludošću’ i njenim manifestacijama, ali bar kroz istoriju imate genijalne primere od kojih možete mnogo da naučite – radili su što su voleli, provodili su u radu sve svoje vreme i u tome uživali. Zato su postali veliki. Zar vam se ne čini da za to ne morate da budete genijalni. Ima nešto i u ljubavi, posvećenosti i upornosti.

Izvor: BIZLife