Izbor omiljenih naučnih knjiga iz 2017. godine

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Iako još nisu prevedene na srpski jezik, ovo su najznačajnije knjige o nauci iz 2017. godine koje su zainteresovale čitaoce, i o kojima se uveliko priča. Ne propustite da ih pročitate i naučite nešto novo.

The River of Consciousness – U posthumno objavljenoj zbirci eseja, koja uključuje i neke koji nikad do sada nisu objavljeni, Oliver Saks oživljava dok spominje Frojdov doprinos neurologiji i Darvinovu ljubav prema kreativnoj prirodi. On istražuje univerzalne promene kroz duboko ličnu percepciju. Ne samo kroz studije slučaja svojih pacijenata, što je uspešno beležio u svojim knjigama skoro pola veka, već kroz sopstvenu studiju slučaja, u kojoj posmatra proces starenja svog tela i uma i na kraju – umiranje.

The Songs of Trees – „Drveće se obraća našem umu, i govori nam mnoge stvari i uči nas mnogim dobrim lekcijama“, napisao je engleski baštovan u 17. veku. Biolog Dejvid Džordž Haskel smatra da slušanje drveća nije ni metafizička apstrakcija niti metafora. U pomenutoj knjizi Haskel opisuje najlepše drveće na svetu u izrazito lirskoj prozi i sa skoro duhovnim poštovanjem. Govori o magičnom načinu na koji priroda povezuje individualne organizme u neraskidivu nit života.

Code Girls – Tokom Drugog svetskog rata, kada je Ričard Fejnman bio regrutovan kao jedan od najperspektivnijih fizičara u zemlji da radi na projektu Menhetn u tajnoj laboratoriji u Los Alamosu, njegova mlada žena Arlin mu je pisala ljubavna pisma u šiframa sa svoje samrtne postelje. Dok je Alan Turing dešifrovao nacističku komunikaciju preko Atlantika, oko 11 000 žena je radilo na dešifrovanju koda u Americi. Njihova priča je podjednako herojska kao i priča žena koje su se oblačile i borile kao muškarci u Građanskom ratu, i podjednako fascinantna kao priča tzv. „Hardvard kompjutera“, koje su napravile revoluciju u astronomiji u 19. veku. To je ono što Liza Mundi govori u pomenutoj knjizi. Opisuje briljantni portret žena poput Blanše, Edit i Dot, za koje se veruje da su spasile mnogo ljudi okončavši rat ranije, i sve to pomoću jezika i matematike.

 

Why Time Flies – U ovoj knjizi pisac Alan Burdik (New Yorker) predstavlja slojevito, detaljno istraženo, lirično ispričano istraživanje najizražajnije dimenzije postojanja. Od meditacija drevnih filozofa do genijalnih psiholoških eksperimenata, on istražuje razne aspekte ove teme. Zašto nam se čini da vreme brzo ili sporo prolazi kada se zabavljamo ili smo u opasnosti? I šta zapravo merimo kada govorimo o vremenu?

The Great Unknown – Engleski matematičar Marcus du Sautoy sa Oksforda u ovoj knjizi istražuje sedam naučnih pitanja na koja još nemamo odgovor. On ih naziva „ivicama“, označavajući horizonte znanja iznad kojih trenutno ne možemo da vidimo – od svesti, preko složenosti haosa, pa sve do crnih rupa i pitanja da li je svemir beskonačan. U ovo vreme treba podsetiti na lepotu i vrednost nepoznatog, kao naše glavne granice civilizacijskog razvoja.

The Dialogues – Kliford Džonson je stvorio najneobičniji i originalni grafički roman koji istražuje neke od najfascinantnijih aspekata moderne nauke. Džonson je uzeo jedan semestar slobodno kako bi naučio da crta i ilustruje sam. U knjizi je fokus na razgovoru o crnim rupama, kvantnoj elektrodinamici, teoriji relativiteta i drugim uzbudljivim zagonetkama nauke.

Black Hole Blues – Delo astrofizičara i romanopisca Jana Levina je jedno od onih retkih dostignuća u kojima knjiga o nauci očarava ne samo zbog teme već i zbog sjajne proze. Knjiga je konačna hronika otkrića koja su dobila Nobelovu nagradu za fiziku u 2017. godini – prepoznavanje gravitacionih talasa i vrhunac pokušaja da se čuje zvuk u kosmosu.

Izvor: BIZLife/Strani mediji

Foto: Pixabay

Piše: M. Puljecović