Kovanica „anti-age“ je najveća laž u kozmetičkoj industriji

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Privatna arhiva

Branka Šošić-Jurjević je doktor bioloških nauka. Radi kao naučni savetnik u Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ i ima gotovo 20 godina radnog iskustva. U slobodno vreme bavi se popularizacijom nauke, amaterskom izradom prirodne kozmetike i zalaže se za razvoj ekološke kulture.

Njen interes za prirodnu kozmetiku počeo je 2004. godine sa skiciranjem ideje i početkom eksperimenata za svoju doktorsku disertaciju. Od tada se aktivno bavi istraživanjem bioaktivnih komponenti biljnog porekla i evaluacijom njihove koristi/štetnosti po endokrini sistem i organizam u celini.

Kožu stalno izlažemo kremama, hemikalijama, ne dovodeći u pitanje da li je to što mažemo zapravo dobro za nas. Branka nam je pružila mnogo zanimljivih i korisnih odgovara na ovakva pitanja:

Može li kozmetika zaista „usporiti“ starenje?

Dobra i pravilna nega su ono što usporava starenje. Kozmetika je u tom kontekstu „u službi“ pravilne ishrane i nege našeg najvećeg organa, kože.
Najnovija biomedicinska istraživanja ukazuju da je prevencija (u tom smislu i nega) najbolja strategija u očuvanju zdravlja, kao i da su personalizovani pristup („baš vi, baš za vas“) i funkcionalna ishrana bez unosa nepotrebnih hemikalija ono što doprinosi očuvanju vitaliteta.

Zašto je prirodna kozmetika bolja (ili nije) u odnosu na konvencionalne proizvode?

Prirodna kozmetika nije bolja od konvencionalne zato što je to trenutni modni diktat, već zato što je zdravija za kožu a čine je komponente biljnog porekla za koje je u istoriji medicine i farmakologije odavno poznato da deluju blagotvorno čak i na najproblematičniju kožu. Često je dovoljno samo ukloniti ono što nam smeta da bi koža „procvetala“.

Da li je činjenica da je nešto skupo delotvorno i dobro zaista tako?

Nije za svakog isto delotvorno i dobro. Čak i prirodna kozmetika može imati neželjena dejstva na pojedince koji su alergični na neki od sastojaka. Pa ipak, nema naftnih derivata, ne bi smelo da ima neidentifikovanih „tajnih“ primesa u zaštićenim formulama koje mogu da smetaju, te je lakše prilagoditi prirodne preparate svakom pojedincu, izbaciti ono što smeta i zameniti nekom drugom komponentom analognog dejstva, koja prija.

Koji su to prirodni sastojci koji trebaju našoj koži, a kojih nema u raznoraznim kremama koje stoje na policama radnji?

Polje prirodne kozmetike se još uvek razvija ali postoje striktna pravila i regulativa po kojoj se pravi. Neka osnovna su da sve komponente moraju postojati u prirodi, što znači da se koriste isključivo biljna ulja, biljni puteri, prirodne boje i mirisi poreklom iz esencijalnih ulja, konzervansi koji postoje u prirodi, ambalaža mora biti biodegradabilna, nema plastike (čak ni one koja ne sadrži ftalate i bisfenol a za koje je dokazano da remete endokrinu ravnotežu) i slično. Pa ipak, ima tu dosta prostora za svakog kreatora – izbor jedinjenja u prirodnom obliku a ne prečišćenih ili hemijski sintetisanih je svakako jedan od njih, naravno uz prethodnu detaljnu toksikološku evaluaciju i kontrolu kvaliteta.

U kojoj meri ishrana i fizička aktivnost ZAISTA utiču na stanje kože?

Svakom ko je učio biologiju već na nivou osnovne škole jasno je da je koža izuzetno složen organ koji ne samo da pruža zaštitu od faktora spoljašnje sredine, već je i čulni organ a predstavlja i značajan rezervoar nutritienata i vode.
Kao i svaki organ, da bi pravilno „radila“, koža mora da se hrani i snabdeva kiseonikom putem naše krvi i krvnih sudova (stari smo koliko su nam stari krvni sudovi“), a slojevi potkožnih mišića i njihov rad svakako utiču i na tonus kože. „Dobri“ mišići su jedina prava prevencija celulita, a da bismo imali dobre mišiće i povećali tonus kože moramo dobro da jedemo i dobro da vežbamo.

Da li je genetika ipak presudna?

Genetičke predispozicije su u razvoju nekih bolesti zaista dominantan, ponekad i isključivi faktor (klasičan primer je srpasta anemija). Međutim, kada su koža i starenje u pitanju, radi se o multifaktorijalnom procesu u kome uslovi spoljašnje sredine, uključujući našu brigu i negu ali i izlaganje nepovoljnim uslovima (npr. jako UV zračenje), imaju izuzetno važnu ulogu.

Da li svako može da koristi prirodne preparate ili treba vremena da se koža navikne?

Nije sve što je prirodno automatski zdravo i dobro za nas i našu kožu. Mnogi otrovi su upravo prirodni. Neke komponente prirodne kozmetike mogu da budu veoma iritantne, da pojedincima izazovu alergijske i druge neželjene reakcije. Mi istraživači znamo da na svakom početku, da ne bismo samo „srljali“ u nepoznato, moramo da se naoružamo trenutno postojećim znanjem i budemo veoma oprezni, kako ne bismo naškodili sebi i svojoj okolini. Izvori znanja su naročito važni i treba izbegavati površne i u nauci neutemeljene izvore. Mislim da je to pravi savet za svakog ko počinje da koristi prirodnu kozmetiku.
Koža i organizam u celini se veoma brzo naviknu na ono što je zdravo, što im zapravo prija. Našem mozgu treba mnogo više vremena da procesuira i prihvati činjenicu da bez obzira što tekstura prirodne kreme nije tako fina, svilenkasta, što nema zavodljivih parfema, to je hrana koja ovom organu zapravo treba. Isto je i sa konzumiranjem zdrave hrane i pića. Sa starenjem se smanjuje naša sposobnost da neutralizujemo ono što štetno čemu se izlažemo, te nas to tera da postanemo mudriji i okrenemo se zdravijim izborima.

Šta je najveća laž u kozmetičkoj industriji?

Upravo kovanica „anti-age“ je najveća laž u kozmetičkoj, ali i svakoj drugoj industriji. Još uvek ne postoji nešto tako moćno, mada se potencijal CRISPR biotehnologije opasno primakao ovoj mogućnosti. Naravno ostaje pitanje neželjenih efekata, nedovoljne istraženosti, kako bi se to primenilo u kozmetičkoj industriji, da i ne načinjemo brojna etička pitanja koja prate biotehnologiju.

Izvor: BIZLife

Foto: Privatna arhiva

Piše: M. P.

Komentari 1

  1. Gala Gajic

    Informisete stanovnistvo netacnim izjavama danas postoje zaista preparati koji vasu kozu mogu podmladiti ojacati nahraniti ogranicenje postoji u nedostatku jedino platezne sposobnosti ili neodgovornosti prema svojoj kozi