Lozanov metod učenja uz baroknu muziku

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Piše: Dijana Carić, autor knjige ‘Umetnost pregovaranja’

Neko uči u potpunoj tišini. Neko uz televizor. Neko uz muziku! Ali kakvu muziku? I da li izbor muzike može da nam pomogne da budemo efikasniji u učenju?

Danas je sve više popularan tzv. Lozanov metod učenja, naročito kada se radi o učenju stranih jezika, uz  pomoć kog se efikasnost učenja povećava za nakoliko puta.

Naime, dobro je poznato da je leva hemisfera mozga logička, matematička, praktična strana. Sa druge strane, desna hemisfera je intuitivna, umetnička, kreativna, muzička i maštovita. Po Lozanu, najveća efikasnost u učenju se postiže ako obe hemisfere rade istovremeno, a to se, između ostalog, postiže uz slušanje muzike, i to barokne muzike koja po njemu sjedinjuje levu i desnu stranu mozga.

Dobro je poznato da postoji nekoliko nivoa moždane aktivnosti, i to: beta (stanje budnosti), alfa (stanje opuštenosti), teta (rana faza spavanja) i delta (duboki san). Muzika pomaže da se osoba opusti odnosno da se dovede u alfa stanje. To je stanje koje podstiče kreativnost, pojačano pamćenje i koncentraciju. Kada se osoba dovede u alfa stanje, onda joj se prezentuju informacije koje je potrebno da upamti. Lozanov je sprovodio niz eksperimenata sa svojim studentima. On bi ih podelio u dve grupe. Jednoj grupi bi puštao baroknu muziku dok bi neko drugi čitao reči nekog stranog jezika. Drugoj grupi ne bi puštao muziku ali bi čitao iste reči. Naime, ispostavilo se da su studenti koji su slušali muziku zapamtili više reči od studenata koji nisu slušali muziku. Lozanov je vremenom ubrzao tempo učenja stranih jezika na neverovatnih par hiljada reči za samo jedan dan.

Zašto je Lozanov predložio baš baroknu muziku? Zato što je upravo ritam barokne muzike identičan mozdanim talasima u alfa stanju. Po Aristotelu “muzika ima moć da oblikuje karakter”. A da li doprinosi efikasnijem učenju i pamćenju? Probajte!

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay