Radite ovo 160 puta na dan, a čini vas depresivnima i stresira vas

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Da li vam se često dešava da vam misli lutaju? Um kome je teško da se skoncentriše nije srećan um, piše sajt Psychology Today.

Da li vam se dešava da čitate nešto, a onda shvatate da se niste udubili, i da morate da pročitate ponovo?

Da li sebe zateknete kako izađete iz prostorije a onda ne možete da se setite zbog čega ste krenuli?

Da li vam se desi da propustite znakove dok vozite?

Da li vam se dešava da niste slušali imena ljudi sa kojima ste se upoznali?

Da li vam se dešava da slučajno bacite nešto što ste hteli da sačuvate, a zadržite nešto što ste hteli da bacite?

Da li vam misli lutaju onda kada bi trebalo da slušate?

Da li počnete da radite jedno, a onda vas omete nešto sasvim drugo?

Ako vam se sve ovo često dešava, to znači da ste skloni tome da vam um luta.

Nema ništa pogrešno u tome da vam misli lutaju kada to radite namerno – recimo opuštate se u kadi tople vode, sanjarite dok se vozite prevozom ili maštate o tome šta ćete raditi za vikend. Ali ako vam misli lutaju dok radite druge stvari – na primer dok ste na poslu – naučnici kažu da to pokazuje tendenciju da vam opada raspoloženje.

Zašto je to tako? Naši umovi imaju negativne predrasude – kada misli „odu“ bez naše kontrole, kao da „nanjuše“ emocionalne probleme – odnosno nerazrešene sukobe kao što su brige, sumnje, nedoumice i kajanje. Naš mozak je na neki način pripremljen da otkrije sukob, i kada god to da radi, šalje nam jake signale koji prekidaju mentalnu aktivnost koja je u toku – ključ je u deu mozga koji se naziva prednji cingularni korteks.

Ovakve brige, koje su primer sukoba, preokupiraju naš um, tako da im daje primat nad pozitivnim mislima i osećanjima, što nas oneraspoložuje, i čini da se teže fokusiramo. Tako se začarani krug razvija. I tako „lutajuće misli“ čine u stvari um koji nije srećan. Šta onda možemo da radimo po tom pitanju?

Najveći zaštitnik lutajućih misli jeste fokus. Kada obraćamo pažnju na stvari koje radimo – čak i kada je to običan zadatak kao što je pranje sudova u kuhinji, pomaže da misli da ne odu u pogrešnom smeru.

Okupirajte se rutinskim zadacima ili budite fizički aktivni kada vam je pažnja na najnižem nivou. Namerno se preokupirajte pozitivnim mislima i prisećajte se lepih iskustava i uspomena. Zaboravite na kajanje. Kajanje je beskorisna emocija, jedino ako je koristite kao impuls da promenite nešto u sadašnjosti ili u budućnosti.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay

Piše: N.V.