Ljubazni virtuelni prodavci i bankarski službenici
Sve više domaćih kompanija razvija virtuelne asistente ili šoping botove kao podršku klijentima. Banke na taj način mogu da uštede osam milijardi dolara, pišu Večernje novosti.
Virtuelni asistenti ili šoping čet-botovi nazivi su za kompjuterske programe dizajnirane da, putem interneta, u ime kompanije komuniciraju sa ljudima – potencijalnim kupcima, potrošačima, bankarskim klijentima… Značaj ovog osnovnog oblika veštačke inteligencije, svojevrsnih robota, sve više prepoznaju i kompanije na našem podneblju, bilo da rade u oblasti proizvodnje, trgovine ili finansija. Ovi čet-botovi sa potrošačima “ćaskaju” bilo na korporativnim internet stranicama firmi, bilo preko njihovih naloga na društvenim mrežama, olakšavajući im proces kupovine.
Ove godine svoju virtuelnu asistentkinju Anu javnosti je predstavila i kompanija “Gorenje”.
– Ana je šoping bot. Možete joj postaviti pitanja o proizvodima, savetima i trikovima, ili vam može pomoći da pronađete uređaj koji najviše odgovara vašim potrebama – kaže Vladimir Nardin, direktor digitalnog marketinga “Gorenje grupe”. – Iz tehničke perspektive, čet-bot je usluga koju pokreću pravila – back-end sistemi i veštačka inteligencija sa kojom komunicirate putem čet interfejsa, to jest u našem slučaju putem “Fejsbukove mesindžer” platforme. Tako, umesto da kupac pretražuje veb-sajt “Gorenja”, može da razgovara sa Anom, šoping botom kompanije, što je slično iskustvu koje bi dobio odlaskom u maloprodajnu radnju.
Nardin ističe da trenutno Ana ima samo jednu veštinu, ali se već razvijaju nove, poput, na primer, kuvanja ili podrške posle prodaje.
na će postati vaš kućni asistent i pojednostaviti vaše svakodnevne kućne obaveze tako što će vam, na primer, pomagati da kupite proizvode koji najbolje odgovaraju vašem načinu života, pronađete vaše omiljene recepte, kupite sastojke, pripremite hranu, postavite sto ili uskladite svoje aktivnosti koje uključuju nekoliko kućnih aparata – objašnjava Nardin.
Čet-botovi nisu novost ni u bankarskom sektoru u Srbiji. Analitičari britanske konsultantske kuće Juniper research procenjuju da će, samo u oblasti bankarstva, uvođenje čet-botova doneti u narednih pet godina globalne uštede u poslovanju veće od osam milijardi dolara.
– Adiko banka je iskustvo korišćenja botova u komunikaciji sa klijentima pokrenula u julu 2016. uvođenjem “Adiko asistenta” – ističu u ovoj banci. – Godinu dana kasnije pokrenut je i čet–bot na “Vajber” javnom nalogu. “Adiko asistent” na sajtu klijentu nudi informacije o proizvodu na osnovu preferenci koje iskaže, a koje na najbolji način odgovaraju njegovim potrebama. Takođe, klijent može da zakaže sastanak u ekspozituri koja njemu odgovara.
U komunikaciji sa botom ove banke klijent može da sazna stanje na svim računima, vidi promet i transakcije, plati račune iz šablona, pošalje novac kontaktu iz imenika…
Botovi konstantno “uče” i softver se unapređuje.
– U zavisnosti od interesovanja klijenta banka definiše pitanja i odgovore kada je u pitanju “Adiko asistent” na sajtu – navode u ovoj banci. – To je konstantan proces koji unapređujemo i trudimo se da izađemo u susret klijentovim potrebama. Bot na “Vajberu” smo pustili relativno skoro i do sada ga nismo inovirali.
I kompanija “Masterkard” ima svog čet-bota, kojeg je predstavila prošle godine.
U pitanju je “Masterkard KAI”, bot za banke, koji na jednostavan i neprimetan način korisnicima pruža usluge putem “Fejsbuk mesindžer” platforme za razmenu poruka, to jest četovanja – rečeno je, za “Novosti”, u ovoj kompaniji. – Od aprila ove godine, “Masterkard” čet-bot je u komercijalnoj upotrebi u velikim američkim lancima FreshDirect, Subwey, The Cheesecake Factory.
Izvor: Večernje novosti
Foto: Pixabay
