Medvedev najavio pregovore EEU i Srbije
Ruski premijer Dmitrij Medvedev najavio je početak pregovora Evroazijske ekonomske unije (EEU) o stvaranju zone slobodne trgovine sa Izraelom i Srbijom.
„Počeće i pregovori sa Srbijom i sa jednim brojem drugih zemalja“, rekao je Medvedev na sastanku Međuvladinog saveta Evroazijske unije, preneo je Tanjug pisanje ruske globalne televizije Raša tudej.
Ministarka za trgovinu u Savetu EEU Veronika Nikišina precizirala je da bi sporazum sa Izraelom mogao da bude potpisan u 2017. godini, ali nije naglasila kada bi to moglo da se dogodi u slučaju Srbije.
Prema iskustvima Jermenije i Kirgizije, pregovori o pristupanju u punopravno članstvo u EEU trajali su oko godinu i po dana. S obzirom na to, realno je da bi pregovori o trgovinskom režimu mogli da budu završeni u kraćem roku.
Vrhovni savet EEU, sastavljen od šefova država članica, u maju je doneo odluku da započne pregovore sa Srbijom o unifikaciji trgovinskog režima, čiji će rezultat, kako je tada rekla Nikišina, biti zajednička zona slobodne trgovine između svih članica EEU i Srbije.
To praktično znači da bi se sadašnji trgovinski sporazum Srbije i Rusije, koji je inače najpovoljniji ugovor Moskve sa nekom zemljom izvan bivšeg SSSR, pretočio u širi sporazum sa svih pet članica EEU, čime bi se za Beograd otvorilo celokupno tržište od oko 180 miliona ljudi.
Ruski mediji podsećaju da je i Vijetnam ovog meseca zvanično postao prva vanregionalna država koja se pridružila bloku, čiji je osnovni cilj da obezbedi slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i radne snage između zemalja članica.
Više od 40 zemalja i međunarodnih organizacija, uključujući Kinu, Indoneziju i Iran, izrazilo je interesovanje za sporazum o slobodnoj trgovini sa EEU.
Sa druge strane, ne treba zaboraviti da svi ugovori ove vrste prestaju da važe momentom pristupanja Srbije Evropskoj uniji, na šta je nedavno upozorio i ruski ambasador Aleksandar Čepurin.
Ambasador je, naravno, prvenstveno mislio na interese svoje zemlje, jer Moskva ne dozvoljava da bilateralni trgovinski ugovori budu korišćeni na taj način da rusko tržište bude preplavljeno robom iz trećih zemalja.
U takvoj situaciji našla se Ukrajina posle februara 2014, odnosno nakon potpisivanja ugovora o slobodnoj trgovini sa EU. Moskva je istog časa ukinula sve specijalne trgovinske preferencijale koje je duže od dve decenije imala sa Kijevom, čime je ukrajinski izvoz u Rusiju znatno poskupeo.
Imajući u vidu da ukrajinska roba, na sličan način kao i srpska, nije dovoljno konkurentna da bi „osvojila“ probirljivo evropsko tržište, ali da je u Rusiji imala sasvim solidne pozicije, jasno je da je to bio snažan ekonomski udar za ukrajinsku privredu i državni budžet.
Izvor: Politika, Tanjug
