Mili Bože, šta to niče pokraj Ostružnice?

Ako biste pitali prosečnog građanina Beograda gde se tačno nalazi Ostružnica, samo retki bi mogli da vam precizno odgovore. Ako ne znate napamet svaki red pesme Početak bune protiv dahija ili ako vas put nije naneo u Ostružnicu, teško da neko sa sigurnošću može da na mapi pokaže gde se tačno nalazi. Tako je sa Beograđanima, a i građani iz unutrašnjosti skoro da nisu čuli za ovo naselje.

Ostružnica je postala prepoznatljiva nedavno kada je osvanula u vestima i naslovnicama. Najpre je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvi najavio izgradnju nacionalnog stadiona kod Ostružnice, kao i da će za takvu građevinu država izdvojiti 150 miliona evra. Ovu izjavu potvrdio je i ministar finansija Siniša Mali. On je rekao da je planirana izgradnja nacionalnog fudbalskog stadiona koji bi imao kapacitet od 60 000 mesta.  Dok Srbija vapi sa modernim i savremeno opremljenim stadionom, pitanje je da li je prostor kod Ostružnice pravo mesto za takvu gradnju.

Gde je i kako izgleda Ostružnica?

Oni koji su ljubitelji deseterca sigurno su o Ostružnici čitali u pesmi Početak bune protiv dahija. Ovo naselje nadomak Beograda zaista ima veliki istorijski značaj za Srbiju, ali se čini da to nije razlog zbog čega je država izabrala Ostružnicu za mesto gradnje nacionalnog stadiona. Tek poneki putnik namernik, ako se dobro zagleda može videti spomenik koji označava da se tu održala prva srpska narodna skupština 1804. godine pred Prvi srpski ustanak. Upravo je to seoce nekada bilo centar srpske ustaničke diplomatije. Na kratko.

Ostružnica danas ima skoro 4.000 stanovnika i zaista, po stilu gradnje i infrastrukturi trebalo je da predstavlja pravi mali bedem modernom stilu gradnje. Ipak, potreba za instant zaradom i jeftinija gradnja koja sve više uzima maha narušili su sklad moravskih kuća koje su svedočile o istorijskog ulozi ovog naselja. Tako, dve kuće koje su proglašene za kulturno dobro grada izgledaju oronulo i neprimetno. Da je 21. vek kasno stigao u Ostružnicu svedoči i to da je sa Beogradom gradskim prevozom povezana tek nakon 2000. godine, a da je prvi vrtić dobila pre 7 godina. Ako biste pitali Ostružničane šta misle o tome što je nacionalni stadion biti u blizini njihovog naselja ne biste videli oduševljenje na njihovim licima. Zanima ih kada će dobiti kanalizaciju, biti popravljen asfalt i zamenjen vodovodne cevi koji neretko pucaju. Stadion im neće olakšati život.

Ima Ostružnica i svoj fudbalski stadion. Doduše, čim se podigne vodostaj Save teren baš i ne liči kao onaj na kojem se igra fudbal. Zato ga okolni žitelji od milosti zovu vaterpolo stadion.

Hoće li navijači stići do Ostružnice?

Beograd još uvek nema metro, a obilaznica se gradi skoro 30 godina. Može se reći da infrastruktura nije baš glavni adut Ostružnice.

Svako ko reši da poseti nju ili budući stadion, mora biti svestan da su jedina opcija auto ili gradski prevoz koji polazi sa Glavne železničke stanice. Auto je u ovom slučaju bolja opcija, ali ako se izbegne pravac iz centra grada, pa se koristi obilaznica. S druge strane, svako ko se namerio da gradskim prevozom dođe do Ostružnice, mora biti spreman da putuje minimum, u idealnim uslovima, 50 minuta. Teoretski, Ostružnica je blizu Beograda, svega nekih 17 km. Blizu je Ade Ciganlije, ali opet van grada.

Oni koji se zalažu za izgradnju stadiona navode da većina svetskih stadiona nalazi van gradova. Međutim, Vladimir Novaković, komentator Sport kluba ističe da je ovakav trend zastupljen samo u Sjedinjenim Američkim Državama. „Stadion van grada je tradicija u američkom sportu, dobar deo ih se gradi po tamošnjim Ostružnicama, ali to je u skladu sa njihovim načinom života, gde je suburban standard već pola veka, a exurban u ovom veku (ovo drugo bi na primeru Beograda bili Grocka, Mladenovac, Obrenovac ili Stara Pazova). U Evropi veliki procenat centralnih stadiona (nacionalnih ili klupskih koji vrše dužnost nacionalnog) je ili u samom gradskom jezgru (Rim, Moskva, Varšava, Budimpešta, Madrid, Beč, Kopenhagen, Zagreb, Skoplje) ili u dobro povezanim predgrađima (Pariz, London, Milano, Berlin, Minhen, Stokholm, Brisel, Prag, Bukurešt)“.

Novaković ističe da postoje primeri izgradnje stadiona van grada, kao što je to slučaj Amsterdamu i Istanbulu, ali je tamo prethodno izgrađena kompletna infrastruktura. „Van grada, u mestu sa kojim ne postoji nikakva logička povezanost, ni održiva infrastruktura (šinski prevoz je najvažniji vid transporta do stadiona koji nisu u samom gradu, a Beograd niti ima metro, niti upotrebljivu železničku mrežu) stadioni se ne grade. Tih 50 hiljada ljudi treba prevesti do grada ili stanice“, ističe Novaković.

Ostružnica kao centar za sportske turiste

U izjavi za medije ministar finansija Siniša Mali je rekao da je izgradnja stadiona kod Ostružnice ulaganje i u sportsku infrastruktutu. Ako se nadovežemo na njegove prethodne izjave da će Beograd do 2022. godine dobiti i prvi metro, te da će prva stanica biti kod Makiša, navijači odatle do Ostružnice jedino da dođu peške. S druge strane, ni obilaznica nije sasvim zavšena, a planirano je tek za dve godine.

Ipak, Mali smatra da bi Srbija mogla da bude domaćin nekog evropskog ili svetskog prvenstva, te da je to način da se privuku turisti. I to upravo onako kako je to uradilo Skoplje kada je organizovana utakmica Superkupa između Real Madrida i Mančester Junajteda. Međutim, razlika je u tome što je Skoplje renoviralo stadion koji se nalazi u centru. Iako je uloženo dosta novca, ipak ta suma nije velika kao što je to slučaj sa najavljenim Nacionalnim stadionom. Šanse da se odigra jedna takva utakmica ima svaka mala država koja je voljna da uloži u infrastrukturu.

„Tri najveće exYU države su se na planu infrastrukture baš brukale poslednjih 20 godina. Najveći stadioni u njima su zastareli, teško je proceniti da li je u gorem stanju Maksimir, Koševo ili neki od dva beogradska. Kada bi bilo koji od tih stadiona bio upristojen i doveden na nivo današnjih, svakako bi dobio šansu. Tu opet treba podvući da Beograd, za razliku od ostalih exYU gradova, sa svojom fudbalskom tradicijom i veličinom gađa jaču utakmicu od Superkupa, dakle – finale Lige Evrope. Međutim, kandidat za to bi trebalo da bude stadion nekog od dva kluba, koji bi imao šanse da bude rentabilan, a ne beli slon u Ostružnici“, kaže Vladimir Novaković.

Da li bi Nacionalni stadion bio isplativ?

Prema rečima našeg sagovornika lokalna publika, odnosno iz Beograda i okoline je pretežno klupska. Tako da bi nacionalni tim u teoriji mogao da napuni stadion čiji je kapacitet 50 000 mesta. „Na posetu mnogo utiču rezultati – u ovom ciklusu na dva meča bilo je po deset hiljada ljudi, a veći broj gledalaca počeo je da dolazi tek kad se ispostavilo da je Srbija prva u grupi. Prosek za ovih 12 godina je ispod 20 hiljada po meču, iako je u četiri navrata poseta bila oko 50 hiljada“, objašnjava Novaković. On dodaje utakmice nacionalnog fudbalskog tima nikada ne bi prelazio cifru od 20 000 gledalaca da nije navijača iz unutrašnjosti, bivšig jugoslovenskih republika i dijaspore. Ipak, kako kaže, zbog logističkih i finansijskih razloga biraju utakmice na koje dolaze.

Sem reprezentacije koja igra svega nekoliko utakmica godišnje, jedan od argumenata u korist izgradnje stadiona jeste i da će se na taj način rešiti pitanje organizacije finalne utakmice Kupa Srbije. Međutim, Vladimir Novaković ističe da Super kup nije dovoljan razlog za izgradnju Nacionalnog stadiona. „Čak i da se konačno doda Superkup Srbije, u kom bi sezonu otvarali prvak i osvajač kupa, to i dalje ne bi bilo dovoljno, jer bi predstavljalo sedam ili osam mečeva godišnje. Održivost objekta znači da je on u upotrebi redovno, pogledajte na primeru Arene, koja je prilično ispunjena sadržajem, kako posluje. A kapacitet Arene je dvadesetak hiljada. Za stadion bi bilo potrebno organizovati sasvim drugi tip sadržaja, koji privlači po 50 hiljada ljudi. Gotovo da niko nema način da drži stadion zaposlenim u dovoljnoj meri, ukoliko na njemu ne igra redovno neki klub“, objašnjava Novaković.

Priča o izgradnji nacionalnog stadiona nije popularna samo u Srbiji ili bivšim jugoslovenskim republikama. Zahvaljujući novim kriterijumima bezbednosti i komfora, gradnja modernih stadiona je uzela maha. S druge strane, fudbalska industrija ima dovoljno novca da prati takve zahteve. Ako već ne niču novi obekti, radi se na rekonstrukciji starih kako bi se adaptirali za nove uslove. I dok su promene vidljive na globalnom nivou, na Balkanu i dalje nema planova kako da se rekonstruišu postojeći stadioni, a o novim se priča o formi mita.

Izvor: BIZLife

Foto: BIZLife