Miloš Milovanović: I dalje nekad imam tremu – to je normalno! Ali za odličan nastup u javnosti važna je JEDNA stvar
Novinar i voditelj Miloš Milovanović prepoznatljivo je lice sa „malih ekrana“. Oduvek je važio za staloženog, smirenog pred kamerama, a i ko ga uživo vidi, kaže da deluje kao da je spreman za svaku situaciju, uvek, da ništa ne može da ga iznenadi. Svoje bogato iskustvo u radu za različite medije, načinu pripreme za bilo koju vrstu javnog nastupa, vežbanje istog i pobeđivanju treme, govoriće na Londonskoj školi odnosa sa javnošću koju organizuje Represent Communcations od 2.novembra.
Koja je osnovna razlika između voditeljskog i „profesorskog“ posla?
Suštinski, slična kao i između prakse i teorije. Jednoga bez drugog nema. I slično kao i u drugim profesijama, bilo je potrebno mnogo prakse i učenja da bi se došlo do ispravnog teoretisanja i prenošenja znanja. U mom slučaju, to je sada skoro dve decenije. Takođe, svaka obuka, trening su prilika kada i sam proveravam kako šta radim. I onda kada sam ponovo na zadatku, u programu, suštinski vežbam upravo ono što ljudima sugerišem.
Kako ste se vi izborili sa tremom i imate li je još?
Mnoštvo pokušaja – to je ključna stvar. Nema oslobađanja, ili još bolje prihvatanja treme, bez iskustva. Za iskustvo je potrebno isprobati sebe u svakoj ponuđenoj prilici. Naravno, to ima smisla ukoliko postoji znanje, uvežbanost. Ne znam postoji li trenutak u kom sam se „oslobodio“ treme. Neku vrstu treme osećam i danas u situacijama povišene odgovornosti ili zahtevnosti. Takođe, i u trenucima kada u svoju spremnost nisam 100% siguran.
Zašto je dobar nastup u javnosti važan i kako da se oslobodimo straha od njega?
To se rešava stalnom pripremom i redovnim odmorom. Važno je da se upoznamo sa svim okolnostima koje nastup nosi: vrsta nastupa, vrsta publike, izgled prostora, sagovornici, tematika, vremenski okvir itd. Takođe, korisno je vežbati u svakoj prilici, posebno kada se u priču uvode novi činioci. Povremeno treba proveriti i svoju kompetentnost za određenu oblast kako bismo bili sigurni koja prilika i vrsta nastupa jesu za nas. Za tremu je vežba ključna. Jednom kada shvatimo da smo nastup preživeli, i da će tako verovatno biti i sa sledećim, lakše se pravi naredni korak. Učenje i vežba tu idu ruku pod ruku.
Važno je ne otići u krajnost, u glumu, jer onda sebi izbijamo mogućnost imrpovizacije i prilagođavanja konkretnoj publici i okolnostima. I takav nastup najčešće prepoznamo kao neprirodan i naporan. Ne možemo vežbati osmeh i pokrete ako nemamo sadržaj i formu.
Često učestvujete u radionicama, da li imate tremu pred takav „nastup“, budući da je pred kamerama nemate ili se ona bar ne vidi?
Činjenica je da je i rad u radionici posebna vrsta nastupa. I, budući da me veoma zanima i motiviše ta vrsta rada, osećam uzbuđenje pred svaku radionicu. Nije se do sada desilo da me to osećanje ometa u radu i drago mi je da su povratne informacije o radionicama koje sam radio vrlo lepe. Mislim da nije ključno osloboditi se treme. Čak i potreba ili insistiranje na tome mogu dodatno povećati nervozu i dekoncentrisanost.
Zašto je važno pobediti sebe u tom smislu i kako najlakše da to učinimo?
Zato što je svaka pobeda sebe veliki korak za čoveka. Zato što će nam svaki pokušaj pokazati gde smo dobri, a gde je potrebno još rada, zato što nas svaka takva prilika gura iz udobnosti hladovine u kojoj ne pokušavamo i ne ubeđujemo. To je već nekoliko koraka, početak jedne šetnje.
Šta kamera „voli“?
Kamera prenosi, a publika voli ili ne voli. A kamera traži nešto više sugestivnosti. Koju god emociju da želimo da prikažemo, za TV je potrebno desetak procenata intenzivnije. Ima ljudi koji to imaju sa sobom, i onih koji svakom izlasku pred kameru moraju da se prilagode.
Miloš Milovanović će predavati na LSPR-u 16. novembra, a on je samo jedan od mnogo predavača koji su pravi stručnjaci u svojim oblastima. Ukoliko vas zanima PR, po završetku ove škole dobićete međunarodno sertifikovanu diplomu. Za sve informacije, kao i formular za prijavu, posetite OVAJ sajt.
Izvor: BIZLife
Foto: N1 Promo
