Ministar izreklamirao NIN i još mora da plati

Piše: Milenko Vasović

Ko li je nasamario Nebojšu Stefanovića, ministra policije, da tuži NIN. Ko li ga je ubedio da veruje u poslušnost srpskog pravosuđa, da veruje svemogućem vođi, da veruje kako su svi mediji obična vreća za udaranje.

Mora da se ministar jako iznenadio odlukom Apelacionog suda da preinači prvostepenu presudu i da mu odbaci tužbu. Da mu ne dosudi odštetu za „duševni bol“ jednak iznosu od 300.000 dinara, i još pride da  plati sudske troškove novinarki i glavnom uredniku NIN-a.

Već vidim onog Ćulibrka kako gladi brke. I promeniće prezime u Gladibrk. Stefanović ih je izreklamirao da ne može bolje. I još mora da plati. Sud kao da nije vodio računa da ministarske plate i nisu neke, da se ministar istrošio oko gradnje na Bežanijskoj kosi. Predlažem da se uvede humanitarni broj za pomoć Nebojši.

Presuda Apelacionog suda može se iščitavati na mnogo načina. Kao što je NIN naslovom „Stefanović glavni fantom iz Savamale“ hteo da kaže da bez znanja ministra nije moglo da se noću ruši u ovoj beogradskoj četvrti, tako se može tvrditi da je i premijer bio upoznat sa presudom.

A to može da znači da ministru policije nije baš sigurna pozicija kao što se čini. Neću da slutim da se ministru sprema sudbina Tomislava Nikolića, ali mogao bi da bude žrtvovan. I onaj zagrljaj mi je sumnjiv.

Za fantomsko rušenje u Savamali neko na kraju  mora biti kažnjen. Policija je ta koja opstruiše istragu u slučaju Savamala i koja nije kritičnog trenutka izašla na pozive građana – što joj je obaveza. Može biti da je to izmotavanje policije dozlogrdilo i sudijama.

Odbijanje Stefanovićeve tužbe je dobro za slobodu medija, za slobodu govora u Srbiji. Ova presuda postaje deo sudske prakse, ona potvrđuje standard – da se za mišljenje, za ocenu nečijeg rada ne može odgovarati, ne može plaćati kazna. To bi bilo isto kao kad bi birači bili kažnjavani  što su glasali za „onog“, a ne za „ovog“. Mada je takvih kazni bilo.

Da je, recimo, opstala prvostepena presuda, mi bismo imali slučaj da naopaka odluka postaje reper i drugim sudijama. Imamo mi takvih primera. Znam za praksu da se osumnjičeni poziva na krađu identiteta, i šta će sud, mora da utvrđuje; je li bilo krađe, ko je kradljivac, da li je pokradeni saučesnik i tako redom.

Ili slučaj sa bespravnom gradnjom koju pripisuju Muameru Zukorliću. Kako ćeš ti nekom da rušiš bespravnu građevinu kad je iza ove bespravne gradnje stao i premijer lično. Bespravno postaje standard.

Kako ćeš nekome da naplatiš dug kad država ne plaća svoje obaveze. I još se hvali kako je u budžetu neviđeni višak. Pa i građani bi imali višak  kad ne bi plaćali struju, vodu, komunalije… Kad može država što ne bismo mogli i mi. Ona uvodi standarde.

A tek standardi u obrazovanju – čovek uopšte ne mora da završi fakultet da bi doktorirao. Ups, pa i ovo se dotiče Stefanovića, a nije namerno. Bolje da se vratimo presudi.

Dakle, ta presuda opet otvara pitanje ko je 25. aprila 2016. noću rušio u Savamali i zašto policija nije zaštitila građane. Da ovde ima i trunke odgovornosti, dostojanstva, ljudskosti, o ličnom primeru da i ne govorimo, ministar bi se sam povukao a ako bi to kojim slučajem odbio – bio bi smenjen.

Ko je verovao da će tužba NIN-a ućutkati javnost gadno se preračunao. Priča tek počinje.

Izvor: BIZLife