Mišković u autorskom tekstu: Ako nestane selo, nestaće Srbija

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Mišković u autorskom tekstu: Ako nestane selo, nestaće Srbija

    Piše: Miroslav Mišković, Predsednik Delta Holdinga

    (tekst u celosti prenosimo sa sajta Delta fondacije “Naše selo”)

    Srpsko selo nestaje. Ako nestane selo nestaće Srbija. Ovo upozorenje izneo sam u svom nedavnom obraćanju žiteljima Dubočana i Male Jasikove, kod Zaječara, u kojima je Delta započela akciju „Naše selo“. Delta je preuzela obavezu da od ova dva mesta stvori primer: kako srpsko selo da opstane i da bude kao što su sela u Austriji, Sloveniji, ili bilo kojoj drugoj evropskoj državi. Naša kompanija će stručno, organizaciono i finansijski podržati ovaj projekat zajedno sa Erste bankom i sa partnerima među kojima su: Privredna komora Srbije, Keramika Kanjiža i druge ustanove i kompanije, koje nam se pridružuju.

    Da bi se ovakav projekat proširio na sva sela u Srbiji, neophodno je da se uključi država, zatim lokalna zajednica, srpska nauka, univerziteti, značajne kompanije i banke.

    Cilj osnivanja zadruga

    Za početak je potrebno osnovati zadruge, kako bi sva srpska sela bila uključena u sistem zadrugarstva.

    Milan Krkobabić, ministra bez porftelja koji je zadužen za regionalni razvoj, inicirao je projekat oživljavanja zadruga u Srbiji. On je dobro prepoznao ovaj problem i započeo akciju „500 zadruga u 500 sela“. Nažalost, po mom mišljenju, način na koji se to radi je pogrešan. Pogrešan je zato što zadrugarstvo u Srbiji mora da ispunjava dva osnovna uslova, a to su:

    • da donese u selo evropsko znanje iz oblasti poljoprivrede,
    • da se obezbedi otkup svega što rodi na imanju seljaka.

    Zadruge osnovane po sadašnjem modelu ministra Krkobabića ne zadovoljavaju ni jedan od ova dva uslova.

    Problem srpskog sela neće biti rešen samim činom osnivanja zadruga. Mali proizvođači okupljeni u ovim zadrugama i dalje nemaju znanje za vođenje moderne poljoprivrede, jer nema nikoga ko bi to znanje mogao da im pruži. Šta takva zadruga da radi sa proizvodima iz sela, kako da ih brendira, na koje tržište da ih plasira? Srpskom seljaku danas niko ne garantuje otkup robe koju proizvede na svom imanju.

    Funkcionisanje zadruga

    U razvijenim zemljama zadruge se osnivaju po teritorijalnom principu i delokrugu rada. Zadruge osnovane za npr. voćarsku proizvodnju (jabuke, kruške, maline…) funkcionišu tako što prihvataju u hladnjaču voće, ubrano sa imanja zadrugara. Podrazumeva se da zadruga mora da organizuje hladnjaču. Tu se voće mašinski klasifikuje, sortira i skladišti, pa proizvođač dobija potvrdu o količini i klasi predate robe.

    Hladnjača jednog odabranog dana u nedelji, npr. svake srede u podne, objavljuje cenu voća na tržištu. Svaki proizvođač sam odlučuje da li će, i kada, da proda svoju robu, odnosno da li mu ponuđena cena odgovara. Što duže se voće čuva u hladnjači, podrazumeva se da su troškovi skladištenja veći.

    Šta omogućava ovakva organizacija? Prvo i najvažnije, seljak je vlasnik svoje robe i on odlučuje kada će da je proda. Da li će to učiniti odmah, ili će sačekati eventualno bolju cenu za svoje proizvode – njegov je izbor. Kada onodlučuje o prodaji robe po tržišnim uslovima i zakonima, ne može niko drugi biti kriv što nije dobio bolju cenu za svoj proizvod. Nema štrajka voćara, ni večitih rasprava ko je koga i koliko prevario. Na ovaj način bi se izbegao, kod nas dobro poznati „rat“ između malinara i kupaca malina (izvoznika).

    Zakonska regulativa

    Za ovakav, uređen sistem potrebno je promeniti i prilagoditi Zakon. Neophodno je omogućiti da u osnivanju zadruga, pored proizvođača iz tog kraja, mogu da učestvuju i velike kompanije iz oblasti agrara. Ove kompanije imale bi zadatak i obavezu da donesu svetsko znanje i da pronađu tržište za proizvode zadrugara.

    Na ovaj način, uključivanjem velikih kompanija i organizovanjem hladnjača, zadruga ispunjava svoja dva osnovna zadatka: da donese znanje i da obezbedi siguran plasman robe.

    Moram da kažem da ovu ideju nisam ja smislio. Sve je ovo već viđeno, ovako rade najnapredniji proizvođači u zemljama sa razvijenom poljoprivredom, a Delta, kao i uvek, samo primenjuje ono što je naučila od najboljih na svetu. To bi trebalo da radi i Srbija.

    Da li zadrugarstvo u Srbiji ima perspektivu?
    Itekako. Ono što za početak moramo da uradimo jeste da primenimo način organizovanja zadruga, koji već postoji u razvijenim državama. Moramo da se ugledamo na zemlje koje to najbolje rade, da uvedemo sistem i pravila koja daju rezultate, a kasnije, po potrebi, možemo sistem da menjamo i prilagođavamo našim uslovima. U Danskoj zadruge čine 83% poljoprivredne proizvodnje. U Švedskoj one drže 60% šumarstva i drvne industrije. Skoro pet miliona ljudi zaposleno je u zadrugama širom Evrope.

    Ako ne podignemo selo i ako ne modernizujemo zadrugarstvo, ne brojem zadruga, nego njihovim kvalitetom – šta nam preostaje? Ništa, sem potpunog odumiranja srpskog sela, koje je i sada, da niko ne zameri na izrazu – na izdisaju. Istraživanje Srpske akademije nauka kaže da je 1.200 sela (od 4.700 koliko ih ima Srbija) na putu da nestane. Više od 1.000 sela ima manje od 100 žitelja. Većina proizvođača ima manje od 2,5 hektara zemlje, a na njoj, nažalost, gaji žitarice. Sa prinosom od 3,5 tone pšenice po hektaru – možemo li u Evropu? Može li opstati srpsko selo?

    Odgovor na ovo pitanje je jasan svima.

    Izvor: Naše selo

    Foto: Delta Holding

    What's your reaction?

    Komentari

    • Mira

      Za pocetak, najefikasnije i najbrze je da drzava organizuje obavezan otkup od seljaka za npr jagnje od 20kg i jabuke odredjene sorte. I to mnogo jednostavno. Dogovori izvoz u Emirate, Kinu, Rusiju itd. Raspise tender za otkupljivaca, za skladistera, klanicu, i za izvoznika. Svi moraju da dostave bankarske garanciji npr Upravi za veterinu ili tako nekoj instituciji koja ce pratiti posao. Kad sagleda trosak vrlo lako moze da propise obaveznu cenu po kg koja se mora isplatiti seljaku. Seljak samo treba na nekom portalu da prijavi iz kog prijavljenog gazdinstva je i kada ce imati na raspolaganju koliko jagnjadi ili kg jabuka. Ako banke znaju da ce seljak imati siguran otkup onda ce i da ga kreditira ako treba. Drzava ne treba nista da radi - samo da bude organizator posla. I nikakva zadruga tu onda ne treba. Ako treba strucni konsultant za seljake i njega drzava moze da uracuna u cenu

    • Milun

      Moj Miskovic sad se setio sela i,zadruga i Krkobabica ! Hladnjaca ! Monopolskih ! Pa naravno da ne moze mallo ptt malo zadruge ,par4tijske kao Dinkicev NIP ! Pa sto nam prepametni Miskovic ne objasni ovo sa zadrugama dok nije poceo jos prepoznatljiviji Krkobabic sveznajuci ! Miskovicu dok Srbija ne bude imala od poljoprivrede moliko Grcka od turizma ili bar Hrvatska , nema nam soasa ! Necemo o Holandiji !

    • jasna

      Čudan smo mi narod, i kada nam se ponudi model rešavanja krize u kojoj smo već 30 godina, ne valja. Nikako da prihvatimo da je kapitalizam u celom svetu, pa čak i u najvećoj Kini (istina modifikovan socijalizam, ali tržišni). Mi u stvari sao hoćemo kako nećemo, uvek su zamerke, a da se nije ni počelo. Sve što je država organizovala, tapka u mestu. Svet je daleko ispred nas, čak nas je i Bosna obišla, koja nema poljoprivredu. Kako, ne znam? Mi smo usporeno i zatvoreno društvo, a pri tom i staro. Većina nije putovala van zemlje da vidi kako to drugi rade, ali evo, otvorile su se granice, ali za odlazak mladih i stručnih, a mi ćemo ostati zaglavljeni u svojoj tvrdoglavosti i nazadnosti.

    • Nele

      Sela su vec pusta kasno Marko na Kosovo stize !

    • Nusic

      Kakva drskost, lik kojij je opravdano se sumnja opljackao drzavu za vreme Milosevica I zutih pa I sada nastavlja prica o spasavanju sela. Smislio je novu ujdurmu za pljacku. Takvi dobijaju prostor za objavljivanje svojih autorskih tekstova. Sto Miskovicu ne kazes kako si dosao do bogatstva, kako si od golje postao milijarder. Evo novo za njega: na autokomandi u Beogradu dobio je ogromnu parcelu na poklon da zida trzni centar. To mu je verovatno dedovina. Ovaj narod mora da zna da mafija u Srbiji ima svoju drzavu od 1990 pa do danasnjeg dana.

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE