MMF nesiguran u perspektivu Grčke - BIZlife

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    MMF nesiguran u perspektivu Grčke

    Grčkoj i dalje predstoji teška borba po okončanju međunarodnog programa pomoći i nije izvesno da će teret javnog duga biti dugoročno održiv, saopštio je Međunarodni monetarni fond.

    U izveštaju MMF preporučuje se smanjenje visokih direktnih poreza, koji su uvedeni kako bi se ozdravile javne finansije zemlje, ali koji takođe ograničavaju rast, prenosi agencija AP.

    Očekuje se da će grčki bruto domaći proizvod ove godine porasti za 2,0 odsto i za 2,4 posto dogodine, ali će zatim usporiti na 1,2 procenta 2022. godine. Na dugi rok, starenje stanovništva će dodatno sputavati privrednu aktivnost, navodi se u izveštaju MMF.

    Paketi međunarodne pomoći Grčkoj završavaju se za tri nedelje. Pokrenuti su 2010. godine kada je zemlja izgubila pristup međunarodnim tržištima obveznica, nakon što je priznala da je “frizirala” ključne finansijske pokazatelje, dodaje američka agencija.

    Grčka će od 21. avgusta morati sama da se finansira prodajom obveznica, mada prošlomesečna znatna gotovinska sredstva koja su joj odobrili evropski kreditori znače da zemlja neće imati urgentnu potrebu za brzim prikupljanjem sredstava na međunarodnom tržištu.

    MMF, koji je takođe učestvovao u grčkom spasilačkom paketu, ocenio je da sporazum evropskih kreditora da Atini ublaže uslove otplate kredita obezbeđuje održivost duga na srednji rok, i da su “vrlo značajna i dobrodošla” njihova obećanja da će, ukoliko bude potrebno, ubuduće pružiti dodatne olakšice na dug.

    “Dugoročne perspektive (održivosti duga) su, međutim, i dalje nesigurne”, rekao je Peter Dolman, šef misije MMF za Grčku.

    Grčki dug će pasti sa ogromnih 188 odsto BDP u ovoj godini na nešto ispod 140 posto do 2037. godine. Posle toga, udeo duga u BDP će opet početi da raste.

    U izveštaju MMF se takođe ističe visoka stopa nezaposlenosti u Grčkoj, koja trenutno iznosi oko 20 odsto, a očekuje se da će 2023. godine pasti na 14,1 odsto, i poziva Atina na delovanje u pravcu jačanja javne administracije i daljih reformi tržišta proizvoda i radne snage, navodi AP.

    Izvor: Novosti, Tanjug

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE