A MUKE ISTE: Mudiz uporedio Srbiju i Hrvatsku
Rejting agencija Mudiz (Moody’s) u komparativnoj analizi hrvatske i srpske privrede ocenila da je ekonomija suseda za skoro trećinu veća od srpske, koju polako „gura“ reformski zamah, dok im je zajednička boljka – veliki dug.
Mudiz je državnim obveznicama Hrvatske dodelio ocenu Ba2, uz stabilnu prognozu, dok je ona srpskih državnih obveznica niža za jedan nivo i iznosi Ba3, takođe uz stabilnu prognozu.
Time agencija ulagačima signalizuje da kupovina obveznica dve zemlje ima karakter spekulacija i da ne ulazi u kategoriju investicija.
U komparativnoj analizi „Vlade Hrvatske i Srbije – razvijenija privreda i institucije u Hrvatskoj opravdavaju snažniji kreditni profil“, agencija ističe veću konkurentnost hrvatske privrede i podršku članstva u EU reformi hrvatskih institucija.
„Hrvatska ekonomija je približno za trećinu veća od srpske, a članstvo u EU podstaklo je sveobuhvatnu reformu institucija“, konstatuje potpredsednik Mudiza i koautor analize Evan Volman.
„Sa druge strane, veći reformski zamah u Srbiji u proteklim godinama podupreće približavanje dohodaka, a ulaganjima će verovatno ići na ruku poboljšanje poslovnog okruženja u toj zemlji“, dodaje on.
Kao dodirnu tačku u Mudizu izdvajaju velike dugove. Obe zemlje nose veliki teret dugova, ali će fiskalna konsolidacija dovesti do postupnog poboljšanja, procenjuje Volman.
Nivo duga u dve zemlje znatno je viši u odnosu na prosek u grupi zemalja sa sličnim ocenama. Tako je u Hrvatskoj udeo duga u BDP u 2016. godini iznosio 84,2 posto, a u Srbiji 74 posto, u poređenju sa prosečnih 47,6 posto za slične zemlje s rejtingom Ba.
U Mudizu napominju da sektor državnih preduzeća u Srbiji i dalje predstavlja veći fiskalni rizik uprkos napretku u poboljšanju fiskalne pozicije nakon finansijske krize.
U Mudizu primećuju i da su stope nezaposlenosti u obe zemlje smanjene, pri čemu su u Srbiji reforme zakonodavstva sprovedene 2014. godine dovele do većeg udela aktivnog stanovništva i snažnijeg rasta zaposlenosti zahvaljujući privatnom sektoru.
Ističu ipak da pad nezaposlenosti takođe odražava smanjenje radne snage zbog starenja populacije i velikog iseljavanja, zbog čega su dugoročniji izgledi za ekonomski rast neizvesni.
„Za jačanje potencijala za rast u obe zemlje ključni su kontinuirana integracija u EU i dalji napori u smeru poboljšanja investione klime“, zaključak je Mudizove analize.
Izvor: Seebiz
