Multinacionalne korporacije – MOĆNIJE od država i „oslobođene“ odgovornosti

Multinacionalne korporacije bogatije su od većine država, ali ne odgovaraju za korupciju ili teška kršenja ljudskih prava, upozorilo je najznačajnije svetsko udruženje krivičnopravnih stručnjaka – AIDP.

Međunarodno udruženje za krivično pravo posvetilo je jubilarni 20. Kongres, koji je u novembru održan u Rimu, odnosu krivičnog pravosuđa i poslovanja korporacija u nastojanju da se transnacionalno privredno poslovanje krivičnopravno uredi.

Prema podacima iznesenim na Kongresu, među stotinu najjačih svetskih ekonomija samo je 25 država, a ostalo su korporacije koje ne podležu istim obavezama i odgovornosti kao države ili građani.

AIDP je istakao da je odgovornost multinacionalnih korporacija sve veća za niz nedela, ali da one trenutno ne odgovaraju.

Zamenik glavnog sekretara AIDP Zlata Đurđević, profesor sa zagrebačkog Pravnog fakulteta, rekla je da niz međunarodnih dokumenata traži od država da poštuju ljudska prava, ali korporacije izmiču postojećem pravnom okviru, prenose hrvatski mediji.

„U okviru krivičnog prava posebno je problematično kako omogućiti progon multinacionalnih kompanija za krivična dela počinjena u transnacionalnom i međunarodnom kontekstu“, navela je Đurđević.

Kao najveći problem, Đurđevićeva je izdvojila saradnju moćnih multinacionalnih kompanija s vojnim diktaturama ili korumpiranim demokratijama koje na najnehumaniji način iskorišćavaju ljudski rad, uključujući decu, prirodne resurse, ekonomije i pravne sisteme bez ikakvih pravnih posledica ili krivične odgovornosti.

Đurđevićeva je naglasila da je korupcija glavni metod delovanja, što je posebno vidljivo u brojnim zemljama u razvoju, na primer u Africi ili Južnoj Americi.

Ona je pojasnila da su tamo vlasti, uglavnom zbog ličnog bogaćenja, spremne da korporacijama prepuste nacionalne resurse koji će se potom neodgovorno crpeti što može dovesti do zločina protiv životne sredine – ekocida.

Korporacije se, kako je istakla Đurđevićeva, sve češće upotrebljavaju kao sredstvo kojim se čine i najteži međunarodni zločini poput ratnih zločina ili zločina protiv čovečnosti.

„Zbog sve značajnije društvene uloge, korporacije su sve više u centru pažnje krivičnog prava, kako zbog dela koja čine pojedinci u okviru korporacija, tako i zbog njihove sopstvene krivične odgovornosti“, istakla je Đurđevićeva.

Ona je napomenula da je međunarodni pravni poredak primarno stvoren za države, pa tako na primer Međunarodni sud pravde ne odlučuje o odgovornosti korporacija već samo država, a međunarodno krivično pravo i stalni Međunarodni krivični sud ne odlučuju o odgovornosti privrednih subjekata već samo pojedinaca.

Prema njenim rečima, to ukazuje na veliku prazninu u pravnom uređenju delovanja korporacija koja može dovesti do urušavanja nacionalnih poredaka, te preti legitimitetu međunarodnog poretka.

Iako rezolucije AIDP nemaju pravnu snagu, njihova vrednost je u tome što ih vlade koriste pri donošenju zakona i određivanja krivičnih politika.

„One imaju snagu pravnih argumenata i možemo ih smatrati vodiljom međunarodnog pravnog razvoja, jer u njihovom donošenju učestvuje svetski vrh krivičnopravne nauke“, rekla je Đurđevićeva.

Izvor: Poslovni dnevnik

Foto: Pixabay