Prijavite se na naš newsletter "PREGLED DANA"

Na kraju novembra dug Srbije 24,1 mlrd. EUR

Javni dug Srbije na kraju novembra 2019. godine iznosio je 24,12 milijardi evra, što je 52,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.

Na kraju oktobra javni dug je bio 23,97 milijardi evra, odnosno 52 odsto BDP, dok je na kraju 2018. godine iznosio 23,01 milijardu ili 53,7 odsto BDP.

Za 11 meseci 2019. ostvaren je suficit republičkog budžeta od 62,2 milijarde dinara. U tom periodu prihodi su naplaćeni u iznosu od 1.153,5 milijardi, dok su rashodi iznosili 1.091,3 milijarde dinara, navedeno je na sajtu Ministarstva finansija.

Samo u novembru ostvaren je deficit budžeta od 2,5 milijardi dinara. Kako je precizirano, u novembru je naplaćeno 105,6 milijardi dinara prihoda, od čega se na poreske prihode odnosi 89,5 milijardi dinara.

Uobičajeno, dodaje se u saopštenju, najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 45,3 milijarde dinara i akciza u iznosu od 26,5 milijardi dinara.

Neporeski prihodi naplaćeni su u iznosu od 14,8 milijardi. Priliv donacija u novembru iznosio je 1,3 milijarde dinara.

Rashodi su iznosili 108,1 milijardu dinara. Rashodi za zaposlene u novembru iznosili su 23,3 milijarde dinara, transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 26 milijardi dinara, a kapitalni izdaci 11,6 milijardi dinara.

Na nivou opšte države, u periodu od januara do novembra, zabeležen je fiskalni suficit u iznosu od 46,4 milijarde dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 151,8 milijardi. Prema godišnjem planu izvršenja budžeta opšte države, za ovaj period planiran je fiskalni suficit u iznosu od 6,4 milijarde dinara, što znači da je ostvareni rezultat bolji za 40 milijardi dinara.

Strane investicije više od 3 milijarde evra

Strane direktne investicije u prvih deset meseci 2019. godine, prema podacima Ministarstva finansija, dostigle su nivo od 3,069 milijardi evra.

Strane direktne investicije u 2018. godini dostigle su nivo od tri milijarde i 188 miliona evra, što je predstavljalo 7,4 odsto bruto društvenog proizvoda.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

What's your reaction?

Komentari

  • "rtb bor"

    Уколико власник РТБ Бор, кинеска фирма Зиђин, жели да постиже бајколажне успехе и хвалоспеве веће но икад треба да ангажује гробара РТБ Бор Спасковског. Он зна да глуми послужника, климоглавца и шлихтера према властима, а да угњетава, шиканира и омаловажава оне који мисле својом, а не његовом главом. Уколико кинези намерају да граде нове објекте и руднике, такође треба да ангажују Спасковског, уколико желе да инвестиције нарасту вишеструко, а за промашаје не мора да се брину, оствариће их. О његовом чистом ваздуху над Бором, бољег од оног из 1903. год, осетили су борани и кинези. То им је приуштено промашајима у пројектовању и изградњи објеката, технологији и руковањем. Подршку коју је имао од својих ментора из редова врховне власти свела се на афери по пут “Јовањице” и “Крушика”, у већем обиму, а судски органи су пасивни у разоткривању афере око РТБ Бор. Тендери за набавку опреме и сировина и продају готових производа, које припремали из менаџмента РТБ Бор и ментора, имају сличност са шприцером. Увек је пола-пола! Рудник “Церово” Спасковски је два пута отварао, а један пут затворио из њему знане разлоге.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

MAGAZINE ONLINE