NASLEĐE KOBIJA BRAJANTA: Zašto je NBA zvezda volela biznis isto kao i košarku?

17/02/2020 | 08:30

NASLEĐE KOBIJA BRAJANTA: Zašto je NBA zvezda volela biznis isto kao i košarku?

„Ljudi me čudno gledaju kad kažem da volim biznis onoliko koliko sam voleo košarku. Ali to je istina.”

Kobi Brajant (1978 – 2020)

Tog 26. januara vesti o helikopterskoj nesreći stizale su stidljivo. Na prve informacije da se u letelici nalazio čuveni košarkaš Kobi Brajant, ljudi, a i sami mediji, pre svega, reagovali su sa nevericom. Hvatao se još neki izvor, još neka potvrda, ali kako je vreme prolazilo, postajalo je sve jasnije da je prvobitna informacija tačna.

Šok celokupne javnosti bio je očekivan. One koji su voleli sport, pogotovo košarku, pogodio je gubitak čoveka koji je u svom sportu ostavio veliki trag; ove ostale, pretpostavljamo, pogodile su informacije da je u helikopteru bila i njegova ćerka, ali i godine u kojima je Brajant bio. Imao je samo 40.

Naravno, sledećih dana usledili su već klasični oproštaji na društvenim mrežama, NBA je prekidao utakmice, sportisti su nosili brojeve 24 i 8, koji su obeležili Brajantovu karijeru, ovde na našim prostorima fokus je, sa jedne strane, bio na njegovom prijateljstvu sa Novakom Đokovićem, a sa druge, trivije koje su podrazumevale njegovo poznavanje srpskog jezika (čitajte: srpskih psovki).

Kobi Brajant je košarkaška legenda. Od početka do kraja karijere, punih 20 godina, bio je član Los Anđeles Lejkersa, za to vreme osvojio pet NBA titula, jedan je od najboljih strelaca u istoriji NBA lige. Mnogi pamte njegov 81 poen protiv Toronta na jednoj utakmici, brojne pogotke u poslednjoj sekundi za pobedu, zlato na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine sa američkim „drim timom”.

Brajant je poznat i po nadimku Crna mamba, koji je sâm sebi dodelio u momentima kada se u životu suočavao sa teškim situacijama. Ali ono o čemu se bar na ovim prostorima slabo govori jeste da je Brajant bio opasan biznismen.

Mediji u SAD to dobro znaju. O njegovim sposobnostima i „dobrom nosu” pisalo se kroz senzacionalističke naslove, tipa „Od šest miliona napravio 200”. U konkretnom slučaju, Brajant je zaradio milione dolara od prodaje sportskog napitka „Body Armor” 2018. godine tako velikoj kompaniji kao što je „Coca Cola”. On je 2014. godine kupio 10 odsto akcija ove firme, a u trenutku kupovine od strane giganta na tom polju – početnih šest miliona dolara uloga pretvorio je u 200 miliona.

Ali znao je Kobi da će morati nešto da radi posle košarke, i to je znao vrlo rano.

„Bio sam u Milanu i želeo sam da upoznam Đorđa Armanija i razgovaram sa njim o tome kako je izgradio svoj biznis. On je svoj biznis počeo da gradi sa 40 godina, a ja sam tada imao dvadeset jednu”, rekao je Brajant u jednom intervjuu.

Prva konkretna stvar koju je uradio bila je ta što je 2013. godine zajedno sa Džefom Stibelom, osnivačem kompanije „Web.com”, uložio kapital u firmu „Bryant Stibel”. Prema rečima Stibela, Brajant je bio više od suosnivača. „On je bio kreativni vizionar, koji je brzo postao ostvareni preduzetnik i investitor.”

„Bryant Stibel” trenutno, kako piše CNN, vredi više od dve milijarde dolara, a investirali su novac u brojne kompanije iz sektora tehnologije, medija i informacija. Jedne od najznačajnijih su investicije u „Alibabu” i „Dell”. Takođe, poznate su i one u svetski popularnu igricu „Fortnite”, firmu za digitalna plaćanja „Klarna” i „The Honest Company”, kompaniju široke potrošnje u vlasništvu glumice Džesike Albe, koja je fokusirana na proizvode za domaćinstva.

I ne samo to i na taj način. On 2016. godine osniva „Granity Studios”, medijsku kompaniju čiji je fokus na pričama u vezi sa sportom. Sâm Brajant napisao je scenario i bio narator u filmu „Draga košarko”, koji je 2018. godine dobio Oskar za najbolji kratki animirani film. „Granity Studios” bavi se i izdavaštvom, a pored nekoliko knjiga koje su objavili za mlađe adolescente, nalazi se i autobiografija Kobija Brajanta, pod nazivom „The Mamba Mentality: How I Play”.

Svoje interesovanje za medijsku scenu pokazao je i time što je sa svojim prijateljem Džekom Ma, osnivačem „Alibabe”, pokušavao da Kini približi NBA ligu, a jedan od načina na koji su to uradili bio je i dokumentarac „Kobe Bryant’s Muse”. Imali su čak i u planu društvenu mrežu koja bi spojila fanove sa Brajantom i njegovom filozofijom.

Brajant je najviše zaradio kao igrač. Njegova sportska karijera „vredi” oko milijardu dolara. Od „plate” je zaradio malo preko 300 miliona dolara, a od sponzorskih ugovora nešto manje od 700 miliona dolara. Imao je sponzorske ugovore sa „Mc’Donaldsom”, „Nintendom” i „Turkish Airlinesom”.

Sa nekim sponzorima radio je i na drugim projektima. Partnerstvo sa kompanijom „Nike”, na primer, 2017. godine donelo je Mamba ligu, kasnije i Mamba sportsku akademiju, koja pruža šansu deci za slobodan pristup sportu.

Iza određenih odluka koje je donosio i kao igrač i kao biznismen ‒ stajala je dobra namera. Kao što je na terenu gledao da pomogne mladim igračima, u biznisu je ulagao novac s određenim ciljem.

„Važno je imati određeni profit, zar ne? Ali važno je imati i sjajnu priliku, sjajan odnos sa investitorima, sjajne mogućnosti da pomognemo našim preduzetnicima da rastu i stavimo ih u poziciju da budu uspešni”, rekao je Brajant u jednom intervjuu.

Odlazak Kobija Brajanta ostavio je veliku prazninu u košarkaškom svetu, ali i ostavio pitanje šta je on u svojoj „drugoj karijeri” mogao sve da uradi. Kako bismo to košarkaškim rečnikom opisali, Brajant je u svojim prvim utakmicama u biznisu napravio nekoliko izuzetnih partija, učvrstio svoje mesto u timu, saigrači su počeli ozbiljnije da ga shvataju, a da li bi završio i u „Hall of Fameu” najvećih biznismena, nikada nećemo saznati.

Citati

„Najvažnija stvar je da pokušate da inspirišete ljude kako bi oni postali veliki bez obzira šta želeli da rade.”

„Razmišljam samo u smislu da idem napred. Razmišljam sa svrhom.”

„Tema liderstva je osetljiva. Mnoge vođe ne uspeju jer nemaju hrabrost da dodirnu taj nerv ili ’udare’ taj akord. Nikada nisam imao taj strah.”

„Sumnjam u sebe. Nesiguran sam. Imam strah od neuspeha. Ima noći kada se pojavim na terenu i pomislim: ’Bole me leđa, boli me stopalo, boli me koleno. Samo želim da ’ohladim’.’ Svi sumnjamo u sve. Ne poričite to, ali isto tako ne kapitulirajte. Prigrlite to.”