Ne, ne bih se menjala sa muškarcima
Piše: Irena Smiljanić, Corporate and Government Affairs Manager za East Adriatic Markets
„Please allow me to introduce myself
I’m a man of wealth and taste
I’ve been around for a long, long year
Stole many a man’s soul and faith”
(„Sympathy For The Devil”, The Rolling Stones)
Majka sam tri ćerke. Dve su tinejdžerke, od 14 i 13 godina, najmlađa ima četiri godine. Imam divnog muža. On me podržava, ohrabruje, koriguje. Imam i ženku crnog ruskog terijera, najdivnije i najveće biće na svetu. Oni rastu, a ja sam sve starija. Opet, rastemo nekako i zajedno, jednim brdovitim putem, ali dokle god je uzbrdo, ja sam zadovoljna.
Radim kao Corporate and Government Affair Manager u ozbiljnoj kompaniji. To je posao koji obožavam, koji je jako zahtevan i koji me dosta konzumira sa jedne strane, a ispunjava sa neke druge strane. Zato moram puno da balansiram. Volela bih da kažem da sam uspešna u postizanju ravnoteže, ali često imam osećaj da sam na rolerkosteru. Da bih se što manje i ređe osećala tako, održavam mentalnu higijenu. Nju čini paleta stvari koje radim, ali jedna od njih je odlazak terapeutu. S obzirom na to da sam i osoba sa latentnim OCD-om i perfekcionista po prirodi, terapija je značajno pomogla. To je u Srbiji i dalje tabu, jer svi odlaske kod psihijatra izjednačuju sa mentalnom bolešću. Ali to jeste preventiva i može samo da vas ojača.
Uspevam, odolevam i, budući da nisam niti feministkinja, niti tradicionalista, mislim da suština mog uspeha leži u osluškivanju same sebe i dinamike koja se menja, pa joj se onda prilagođavam. Stojim pravo, uglavnom, nekada padnem (ipak smo svi samo ljudi od krvi i mesa ), ali brzo ustajem. Uporna sam kao mazga, pomalo impulsivna po prirodi i, verovatno, ne baš laka ljudima oko sebe. Ipak, bez neke lažne skromnosti, mislim da sam vredna truda.
Volim muški svet, jednostavnost i praktičnost njihovog razmišljanja, volim da provodim vreme u muškom društvu, jer se savršeno razumemo i učim puno od njih, najviše kako da simplifikujem stvari, razlučim bitno od nebitnog. Fascinira me sposobnost njihovog prilagođavanja situaciji, prihvatanje okolnosti koje bi mene obično izbacile iz takta – nalazim da je genetski napisano da budu takvi i da je evolucija odradila svoje. Slavljeni naši muškarci, koji u 21. veku znaju da ostave praznu ambalažu u frižideru i čarape nasred dnevne sobe sa toliko šarma da sam čak i ja naučila da se ne nerviram više oko toga. Mudri u svojoj jednostavnosti, večiti dečaci, nevini kada pogreše.
Ali da li bih želela da bar na jedan dan budem muškarac? Ne, jer se osećam divno kao sposobna žena, okružena divnim muškarcima. Do te mere da sam presrećna što imam tri ženska deteta. Budući da već jesu svoje, rođene jake, negujem individualnost svake od njih. Znam da im neće biti lako, ali probaću da ih naučim da budu slobodne, ostvarene i postanu uspešne u bilo kojoj sferi života koja bude njihov izbor.
Izvor: BIZLife magazin
Foto: BIZLife/Sanda Mokanić
