Nebojša Katić: A kada prođe pandemija
Koliko god paradoksalno zvučalo, kovid 19 je dar s neba za zapadne vladajuće političke i ekonomske strukture. Pandemija će imati razorne ekonomske posledice, ali velika ekonomska kriza je bila neminovna i bez nje. Početak krize se jasno video još u septembru 2019. Pandemija će sada poslužiti da se ta činjenica sakrije, a neugodna pitanja gurnu pod tepih.
Za novu krizu tako neće biti kriv ekonomski model zapadnih država, koji se ni za jotu nije promenio od Velike recesije 2008/2009. Za krizu neće biti kriva brutalna budžetska štednja, ni stagnacija primanja najvećeg dela zaposlenih, niti besramno ignorisanje strahovitog rasta nejednakosti. Ne, sa sistemom je sve u redu, ali je virus, eto, pokvario idilu.
Zapadne države, i sve druge koje se na njih ugledaju, imaće izgovor da bar još jednu deceniju nastave sprovođenje destruktivne ekonomske i socijalne politike. Do krajnjih granica će se testirati izdržljivost sluđenog javnog mnjenja koje će poverovati da je smisao egzistencije samo u tome da se ostane živ. Nije slučajno da se sistematski podstiče histerija koja je svet dovela u stanje kolektivne psihoze u kojoj svaki totalitarni eksperiment može biti prihvaćen bez pobune.
Sve velike ekonomske krize, od trijumfa neoliberalizma osamdesetih godina prošlog veka do danas, imale su isti uzrok – veliki, kombinovani rast zaduženosti građana, države i privrede. U drugoj polovini 2019. visina globalnih dugova je dostigla neverovatnih 350.000 milijardi dolara i prešla je 320 procenata globalnog bruto domaćeg proizvoda. Obe brojke su daleko iznad nivoa koji je viđen 2008. i koji je tada izazvao krizu strašnih razmera.
Sistem već deceniju funkcioniše od danas do sutra – novac se neprekidno štampa i kamate se održavaju na apsurdno niskom nivou kakav nije viđen u modernoj istoriji. Stari dugovi se vraćaju samo novim zaduživanjem, ali neodrživ rast kompanijskih dugova počinje da urušava finansijski sistem. U SAD je u septembru 2019. počela ozbiljna kriza likvidnosti i krenulo je dodatno, veliko štampanje para. Stručna javnost, međunarodne organizacije i globalni mediji su se pravili da ne vide šta se događa. A onda je došao virus. Za razliku od prethodnih kriza koje su bile krize tražnje, ova danas je istovremeno i kriza tražnje i kriza ponude jer je veliki deo privrede (pogotovo servisni sektor) stao. To je kombinacija kakva se sreće samo u sankcijama i ratovima.
U ovom trenutku zapadne zemlje planiraju da naštampaju nekoliko hiljada milijardi dolara – za početak. Ovu ogromnu dodatnu emisiju novca niko neće dovesti u pitanje. Niko neće zapaziti kako se u krizama novac volšebno pojavljuje i da ga uvek ima kada banke i velike korporacije dopadnu nevolja. Novca uvek ima dovoljno za naoružavanje, za vojne vežbe, za brutalne vojne intervencije. Nema ga dovoljno samo za socijalna davanja, za medicinsku opremu, za plate zdravstvenih radnika, za naučna istraživanja i obrazovanje. Zapadni sistemi su sjajni kada treba „proizvoditi“ finansijske derivate, alate za gubljenje vremena na društvenim mrežama, za holivudske proizvode za ispiranje mozga. Posrću samo kada treba brinuti o ljudima – kada zatrebaju zaštitne maske, respiratori, bolnički kapaciteti, lekovi, ili kakva druga realna dobra.
Kada pandemija prođe i prebroje se mrtvi, tada će nove, ovoga puta ekonomske žrtve doći na red. Finansijskim intervencijama spasiće se velike banke i korporacije, ali će svi drugi doživeti veliki šok. Nezaposlenost će naglo skočiti i najteže će pogoditi najugroženije delove stanovništva – one milione koji nemaju ni zdravstvenu, ni socijalnu zaštitu, ni ušteđevinu, već imaju samo dugove. Žrtve siromaštava niko neće brojati, niti će objavljivati dnevne biltene bolesnih ili umrlih zbog siromaštva.
Kriza će ponovo unesrećiti male i slabe ekonomije. Kapital, koji se već povlači iz država u razvoju, povlačiće se još brže. Slabe ekonomije će biti na kolenima, jer je njihov kapacitet da pomognu svoju privredu nedovoljan. Niko neće ni primetiti da moćne zemlje koje hiljadama milijardi subvencionišu svoje kompanije, koristeći pandemiju kao pokriće, grubo narušavaju pravila globalne tržišne igre – pravila koja su upravo oni postavili.
Potom će bogate države i MMF ponuditi pomoć u vidu kredita, nabacujući već zaduženim zemljama novu dužničku omču. Za naštampanu dolarsku ili evro „hartiju“ slabe države će još intenzivnije razmenjivati svoja realna dobra – robu, imovinu i resurse. Domaći eksperti, zaljubljenici u malu državu i slobodno tržište, objašnjavaće da tu nema govora o otimačini, već da to Zapad investira svoju mukom stečenu štednju. Nesretne i nesposobne vlade će nasedati na iste stare trikove i verovaće istim savetnicima. A građani, oni će biti sretni što su „pretekli“ – samo neka je glava na ramenu, makar stomak bio i prazan. Varaju se one dobre duše koje veruju da će nas kriza nečemu naučiti i da će svet proći katarzu. Posle pandemije svet će biti još suroviji.
A KADA PROĐE PANDEMIJA – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 25.3.2020.
Izvor: nkatic.wordpress.com
Foto: Pixabay
What's your reaction?
Komentari
-
Bane
Veci deo svog zivota gledam svet iz drugog ugla i cesto mastam kako bi izgledao da su stvari malo postavljene drugacije. Oduvek sam mastao da povedem svet ka boljem sutra i kad dobijem tu sansu, popnem se na vrh, uspem da se oduprem i “djavolu” kazem NE. Ako svedemo zivot na jednu kompjutersku igricu onda lako mozemo da zakljucimo da smo presli igricu kada u poslednjem nivou pobedimo “Kraljicu”. Da bi smo dosli do “Kraljice”, moramo da se borimo protiv jos million “malih kraljica”. Da bi smo uopste imali priliku da se upustimo u borbu do krajnjeg cilja, moramo da igramo po kraljicinim pravlima. Do prvog fronta nije lako doci! Jednostavan zivot postao je jako komplikovan i pretvorio se u svakodnevne borbe za opstanak. Te svakodnevne borbe sluze kao prepreke do prvog fronta. Zeton za ulazak u igricu se stice prodajom duse. Svi oni koji su usli u igricu nekom zaslugom, pre ili kasnije morali su da prodaju dusu, okrenu glavu ili precute, kako bi ostali u igrici ne bi li bili izbaceni iz igrice i vraceni u nivo svakodnevnog prezivljavanja. Zasto ja sad ovo tebi pisem? Zato sto je svet(igrica) u bagu, trenutno se ucitava/upload novog scenarija, novih pravila, igrica updejtuje svoj software. Da li je taj bag nastao slucajno ili namerno? To nema nikave veze zato sto mi trenutno nismo kreatori te igrice, mi smo tu samo da igramo, da odrzavamo igricu u zivotu. OVO JE PRILIKA DA SVI UBACIMO ZETON I POSTAVIMO NOVA PRAVILA!!!!!! Ovo je prilika za promene. Ja na poslu uvek prvo pocistim svoj radni prostor i onda krecem sa zadacima. E tako su sad ulice pociscene i sledeci put kad se opet napune treba da obiluju sa visim nivoom svesti! Dakle, mi smo ti koji cine fabulu “kraljicine igrice”. Kako budemo razmisljali, tako ce nam biti. Sada je trenutak da se spremimo za vreme posle korona virusa, ovo je prilika da krenemo direktno svi na “glavnu kraljicu”. Ovo je prilika da preskocimo sve prepreke i predjemo direktno na poslednj i nivo i pogledamo “kraljicu” u oci. Ja konkretno ne nudim nikakvo resenje ALI znam sta necu, ne zelim, ne volim.... Necu vise da me truju i lazu politicari. Necu vise da gledam kako jedan “Ronaldo” parkira u svoju garazu dvadeseti auto samo zato sto je pretrcao ?? km i sutnuio loptu u mrezu tri puta za 90 minuta. Da zbog toga stavi u dzep 1 000 000 puta vise nego jedan covek koji uci ceo zivot kako bi lecio druge. Necu vise da radim u Nemackoj i samo zato sto sam sa balkana da sam placen duplo manje od nemackog domorodca. Necu vise da kompanija vredi vise od ljudskog zivota. Necu vise..... #necuvise Ima nas mnogo i svacija lista je dugacka ALI sam siguran da sta god pisalo na toj zajednockoj listi, 90 posto ima slicno “necu vise”. Nesto bi se vec izrodilo iz te liste, mozda bi nastala lista “hocu”. #necuvise da radim za dzabe dodatnih 6 sati dnevno #hocu da sam redovno plaćen za svoj rad. E ta lista, “necu vise”, je nas update/kod za igricu!!! Taj kod treba sad da se instalira jer je ovo odlicna sansa za to!!!
-
Srđan
Sjajan komentar. Svako dobro i do pobede!
-
evljena! Necu vise@ja
Odus
-
Darko
Bravo
-
-
Vlada
Ludilo
-
Ivan Trip
Postavlja se jedno veliko pitanje,kako ce ti trilioni stvarno uticati na ekonomiju ,pre svega SAD i EU pa onda i na ostatak sveta.Obecavaju spas malih i srednjih preduzeca kao i obicnog gradjanstva,tako jedino i mogu spasiti svoje korporacije,medjutim to moze da dovede do inflacije nevidjenih razmera na zapadu,pitanje je da li posle toliko godina stampanja novca bez pokrica sad dodatnim dostampavanjem mogu da prebrode takvu krizu, drugo pitanje je i da li USA ima resenje za ovaj problem jer ako ga ima u rukavu onda je sigurno da je sve izrezirana predstava,a psiholoski ako svakom coveku poklanjas normalno je da ce ljudi manje raditi a da ce cene naglo rasti,kao sto vec rastu, cene osnovnih namirnica vec sada su u porastu. Prica je da ce svaki gradjanin dobijati cekove na 1000$ mesecno. Ako mislite da ce Nadnacionalne strukture u sluzbi krupnog kapitala i banaka (Svetska Banka i MMF) posle ovoga imati istu funkciju velika je zabluda. Vec sada imamo dva ogromna sistema koja funkcionisu bez njih a to su Kina i Rusija, to znaci da sada imaju alternativu, sto bi znacilo da se pravila igre menjaju. Jos jedan faktor u globalnoj ekonomiji je vrlo znacajan ,a to je da je zadnjih 7,8 godina upravljanje kapitalom promenilo oblik upravo zbog digitalnih tehnologija,pa je svaka informacija dostupna globalno,a vrednosti se stvaraju upravu u tehnokratskoj eliti,Kapital bez znanja vise ne moze da funkcionise.
-
Silveli Nikolic
Mikro, mala i srednja preduzeca su kicma drustva. Velike kompanije su uglavnom strane investicije koje su u Srbiji osnovale firme i koje ce tek nakon pet ili deset godina placati PDV prema opstini na kojoj im se nalazi prodajni objekat i porez na dobit preduzeca. Ne treba zaboraviti privilegije koje su dobile da bi radile u Srbiji. Na redu je gradjevinarstvo u Srbiji narocito u Beogradu. Kad se prema lokaciji parcele otvara gradiliste osniva se i firma koja je investitor te gradnje. Gradnja traje dve godine i firma koja gradi traje dve do tri godine, taman da proda stanove i da likvidira. Takva firma nema zaposlene. Zamislite gradjevinu na kojoj ima radnika kao mrava a preduzece koje gradi i preduzece koje izvodi nema nijednog radnika. Radnici koji rade su pokupljeni po celoj Srbiji. Rade na crno, znaci nisu prijavljeni u firmi za koju rade, nisu prijavljeni u stanu koji su iznajmili, zvanicno ih u Beogradu nema. Sa poreske tacke gledista, preduzece ne placa poreze i doprinose na zaradu a stanodavci ne placaju porez na iznajmljivanje stanova. Znaci strani investitori u prolazu, preduzece u prolazu, radnici u prolazu, nicega sigurng, stalnog i stabilnog nema. Zakoni i poreska politika su dobri ali nema ko da to sprovodi u delo. Sitni cinovnici stoje na svakim vratima na koja treba uci. Placena ulaznica je garancija da svako da radi sta hoce. Gore navedeno pokazuje deo koji mi obicni gradjani vidimo i sta kod nas ne valja tj. sta treba da se promeni da bi Srbija imala sredstava, da bi mladi ostali da rade u Srbiji koja bi ponudila bolji i sigurniji zivot.
marko
Uf.. kakav text..svaka cast..to je to