Neće biti KRAHA penzionog sistema, ali radićemo DUŽE

Da bi penzijski sistemi ostali održivi neophodno je da se sa povećanjem životnog veka povećava i radni vek i da radimo što duže, kaže Nikola Atiparmakov iz Fiskalnog saveta. Predviđa se da će do 2050. očekivani životni vek da poraste za četiri godine.

Altiparmakov je za RTS rekao da su u penzijskom sistemu ovi trendovi posledica demografskih trendova, gde u Srbiji i Evropi zadnjih 50 godina imamo takozvano demografsko starenje, što znači da ljudi žive duže.

Prema njegovim rečima penzijska reforma iz 2014. godine povećala je starosnu dob za penzionisanje, pre svega žena. „Sada građani imaju motivaciju da rade do redovne starosne dobi“, kazao je on.

Muškarci idu u penziju sa 65. godina, a žene sa 62 godine i šest meseci, sledeće godine će to biti 63, a do 2032. će polako da se izjednačava ta starosna dob i za muškarce i za žene.

„Ako pogledamo najnovije statistike, ovaj odnos radnika i penzionera u Srbiji se malo popravio i iznosi preko 1,5 radnika, to je rezultat penzijske reforme iz 2014, a i rezultat je povećanja stope zaposlenosti u zadnjih par godina“, rekao je on.

„Čitava Evropa stari tako da odnos tri radika na jednog penzionera neće imati ni Srbija, ni zemlje u EU i neće značiti krah penzijskih sistema, već samo zahteva reforme – povećanje starosne dobi, adekvatnu formulu za indeksaciju, a od 2020. švajcarska formula koja će omogućiti održivost penzijskog sistema, ali i predvidivost povećanja penzija“, objašnjava on.

Biće potrebni dodatni izvori?

„Rast penzija će da prati rast zarada i stanje inflacije. Penzije će rasti za inflaciju, ali će rasti za polovinu rasta realnog rasta zarada da bismo imali realan rast i segment međugeneracijske solidarnosti, da standard penzionera delimično prati standard radnika u narednim godinama i decenijama.“

Altiparmakov kaže da privatni penzijski fondovi u većini evropskih zemalja predstavljaju dodatni prihod na javnu penziju – to jeste nešto što se svima preporučuje.

„Ono što je greška, što su uradile Slovačka, Madarska, Bugarska, Hrvatska, Poljska, jeste da su pokušali da javni penzijski sistem zamenjuju privatnim penzijama i to je što su stručnjaci upozoravali da se loše pokazalo, jer su penzije još niže i zemlje regiona ukidaju obavezne privatne penzijske fondove“, istakao je on.

Srbija je bila na pravom putu, ističe Altiparmakov i dodaje da su praćeni trendovi Zapadne Evrope, a to znači da se prvi penzijski stub reformiše, učini održivim, a da se dobrovoljni fondovi stimulišu.

„Biće potrebno da svi koji mogu dodatno štede i da imaju dodatni izvor pored javnih penzija“, zaključio je Altiparmakov.

Izvor: RTS, Tanjug

Foto: Pixabay