CBRE: BG je skuplji od regiona; Veliki projekat K-Distrikt na Dorćolu

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: BIZlife

Ne samo kod nas, već i u region, u četiri ključne zemlje – Hrvatska, Slovenija, Srbija i Bugarska, vidimo i najveću ekspanziju, kako komercijalnih tako i stambenih nekretnina. O tome kakva je situacija na tržištu nekretnina kod nas, kakve su cene, šta se novo gradi i ko kupuje stambeni i komercijalni prostor, razgovarali smo sa Urošem Grujićem (Director, Head of Investment Poperties SEE) iz kompanije CBRE.

Kakva je trenutna situacija na tržištu nekretnina kod nas?

Kada govorimo o komercijalnim nekretninama u Srbiji, vidimo porast u delu izgradnje – znatno više se gradi nego prethodnih godina. Vidimo veliki porast u broju kvadrata koje zakupljuju firme, samim tim ti prostori koji se grade vrlo se brzo popunjavaju.
Što znači da ili dolaze nove kompanije ili se šire postojeće, što je jako pozitivan faktor sa ekonomske strane, jer dalje znači da se širi privreda.

Vidimo da će taj trend da se nastavi u istom volumenu naredne dve godine, ali ono što je najbitnije je taj konačni korak, a to je “egzit” strategija, odnosno prodaja tih završenih proizvoda koji daju neki prihod. Dakle, nekretnine koje prihoduju, koje su komercijalne konačno postaju interesantne institucionalnim investitorima.

Drugim rečima, mi smo kao firma (CBRE) u poslednjih 36 meseci prometovali više od 1,2 milijarde evra komercijalnih nekretnina u regionu. U to ulaze neke od najpoznatijih i najvećih nekretnina kao što su Delta šoping centar, Ušće šoping centar, najveći šoping centar Delta u Crnoj Gori, Skoplje City Mall u Makedoniji, Arena Zagreb u Zagrebu itd. To je to što se tiče maloprodajnog “egzita” koji smo napravili.

Mi smo viziju fokusirali na poslovni prostor, to su, naravno, poslovne zgrade u kojima sede „zvučna imena“ iz sveta biznisa.

Između ostalog uključio se “Belgrade Business Center”, u kome su smešteni “Air Serbia” i “Unicredit banka” – što smo prodali pre godinu, dve. Zatim, uspeli smo da prodamo veliki broj hotela MK grupi.

Sve je jako pozitivno i pokazuje da su investitori spremni da, sa te akvizicione strane, ulažu kod nas na tržištu, što je veoma bitno. To se nikada nije dešavalo ranije i sama ta cifra od 1,2 milijarde koju smo mi uspeli “da podignemo” i da na tržište dovedemo te prve investitore je veoma pozitivan znak.

Ko su ti investitori?

Ti investitori, koji su uglavnom južnoafrički fondovi, bili su fokusirani na te maloprodajne tržne centre. Inicijalni investitori su izraelske grupe. Oni su prvi korak napravili kada su ušli kod nas na tržište, i time rizikovali dosta.
Pored ovih fondova, aktivni su i austrijski fondovi i lokalne grupe kao što su MPC, Delta i MK grupa.

Šta se promenilo, pa su došli investitori na naše tržište?

Stabilizovala se ekonomska i koliko-toliko politička situacija. Daleko da smo tamo gde treba da budemo, ali ide u dobrom pravcu.

S druge strane, nekretnine u Zapadnoj ali i Centralnoj i Istočnoj Evropi su znatno poskupele, a tamo je bolja i ekonomska i politička situacija, ali je i konkurencija veća. Drugim rečima, na globalnom nivou veliki broj fondova je odlučilo da oko 10 odsto svih svojih resursa ulaže u nekretnine.

Ostalih 90 odsto je podeljeno na berzi, ulaganju u plemenite metale itd. Dakle, veliki broj fondova, osiguravajućih društava, investicionih banaka odlučili su da jednu desetinu svog kapitala ulože u nekretnine, i samim tim je konkurencija postala veća. To je sve nateralo investitore da počnu da razmatraju neka nova tržišta kao što je Jugoistočna Evropa.

Ko kupuje te nekretnine?

Ljudi koji imaju novca da ulažu u nekretnine nemaju gde da plasiraju svoj novac, a kamatne stope nikada nisu bile dostupnije od banaka, te su to dva glavna indikatora zašto se razvija i stambeno tržište.

Oko pet odsto stanovništva u Srbiji kupuje te stanove, jer nemaju gde da investiraju novac koji imaju, tako da uglavnom kupuju nekretnine i najčešće ih izdaju. Očekujem da će u naredne dve godine u oba sektora, i u komercijalnom i u stambenom, biti nastavljen isti trend, i tek nakon toga će doći do korekcije tržišta.

Koliki je zakup poslovnog prostora u Beogradu u odnosu na region?

Skuplji je zakup poslovnog prostora u Beogradu nego u regionu, jer su se ta tržišta mnogo brže razvila. Drugim rečima, “više proizvoda” je došlo na njihovo tržište, više zgrada se izgradilo, zakupci su imali više alterantive, “pretrpali su” tržište i to je sve uticalo na pad cena zakupa. Kod nas se gradilo koliko je bilo potrebno, ali su i banke bile konzervativnije – nisu davale projektno finansiranje kao u tim zemljama.

Za poslovni prostor će ostati takve cene u narednom periodu. Potražnja je u porastu. Oko 50.000 kvadrata novog kancelarijskog prostora je izdato u 2018. godini, što je skok od oko 15 odsto u odnosu na 2017. godinu. Tako će se i nastaviti u narednom periodu.

Šta je najveća prepreka investitorima?

Najveće prepreke investorima su bile politička nestabilnost i nejasne zakonske i poreske konstrukcije. Tako da su to glavni razlozi zašto nismo razvijeni u nivou Češke, Slovačke, Poljske, Mađarske… Nažalost, kao Jugoslavija smo bili daleko ispred tih zemalja, ali nas je rat vratio 20 godina unazad.

Šta se dešava sa stambenim prostorom?

Ono što se razvija u stambenom prostoru je kombinacija svih opština u Beogradu (Savski venac, Novi Beograd, Stari grad, Vračar Zvezdara…), dok je poslovni fokusiran isključivo na Novi Beograd. Kompleks Sakura je dobar primer, kao i A blok, stambenih kondominijuma koji su prisutni “sa ove strane reke” – na Novom Beogradu.

Veliki projekat koji se gradi na Dorćolu je K-District. U ovaj projekat su uključena tri glavna investitora (izvesni holandski fond – 50 %, 30 % kompanija Levi Najn iz Novog Sada i 20 % kompanija Aleksandar gradnja, takođe iz Novog Sada). Radi se o stambeno-poslovno-hotelskom kompleksu koji će imati oko 500 stanova. Zatim, hotel će imati do 10.000 kvadrata i poslovni prostor oko 25.000 kvadrata.

Izvor: BIZLife

Foto: BIZlife

Komentari 1

  1. Kekec

    Slovenija, Bugarska???? Koji bre region?