(NE)OČEKIVANO: Porez dole, prihod gore
Početkom 2017. godine porez na dobit smanjen je sa 20 na 18 posto i uvedena je dodatna niža stopa od 12 posto za firme sa prihodom do tri miliona kuna, a onda se dogodilo nešto što je verovatno šokiralo ljude u Ministarstvu finansija.
Prihodi od poreza na dobit, nakon smanjenja, u Hrvatskoj su porasli za oko milijardu kuna, odnosno skoro 140 miliona evra, prenosi Index.
Kada je porez na dobit iznosio 20 posto, 2016. godine, uoči njegovog smanjenja prihodi državnog budžeta od tog poreza bili su 7,187 milijardi kuna. Nakon prošlogodišnjeg smanjenja stope na 18, odnosno 12 posto, prihodi su porasli za oko 15 posto, na 8,266 milijardi kuna.
Naravno, ove brojke ne čude, s obzirom na to da je jasno da svako smanjenje poreza olakšava poslovanje, što vodi do veće ekonomske aktivnosti, smanjenja sive ekonomije i većih budžetskih prihoda. A kada stvari idu u suprotnom smeru i porez raste, onda se firme gase ili beže u inostrastvo.
Finansijski stručnjak Andrej Grubišić smatra da bi poresko opterećenje, pogotovo kad su u pitanju porezi na dobit i dohodak, trebalo dodatno smanjiti.
„Generalno mislim da bi Hrvatska trebala agresivno spustiti direktne poreze – porez na dohodak i porez na dobit kako bi se u što je moguće većoj meri novac ostavio onima koji ga stvaraju – kompanije će biti profitabilnije, imati veću dobit, građani će moći više da troše, što će povećati potencijalni prihod od PDV.
Niža stopa poreza na dobit i dohodak bi omogućila da više ljudi ostane u Hrvatskoj. Mnogi ljudi zato što im fali 300 evra odlaze u Irsku, a smanjenje poreza bi im taj iznos ostavilo u novčaniku. Niko ne ide u inozemstvo da se obogati, nego da preživi. Smanjenjem poreza na dobit mogli bismo možda privući strane investitore.“
Generalno sam za niže poreze, a razlog je trivijalan – od kune koja će ostati u privatnom sektoru potencijalno će se stvoriti nekoliko kuna, a od kune koja završi u javnom sektoru stvoriće se 90 lipa, kaže Grubišić.
Izvor: Index
Foto: Pixabay
