„Neverovatno rđavi rezultati srpske privrede“

Srbija je, posle Hrvatske i Grčke u poslednjih desetak godina zemlja sa najsporijim privrednim rastom na Balkanu, a najverovatnije i u Evropi, ocenio je saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov.

On je u intervjuu Beti rekao da je ta pozicija Srbije „jednim delom posledica korekcije kursa i realnih dohodaka posle 2008. godine, a potom i fiskalne konsolidacije, kakva je sprovedena posle 2015. godine“.

„I jedno i drugo je moglo bolje, tako da se može oceniti da su srpske privredne vlasti u poslednjih desetak godina uglavnom veoma rđavo upravljale privredom“, rekao je Gligorov.

Dodao je da je „Hrvatska još gore upravljala privredom, a da Grčka, verovatno nije imala mnogo bolji izbor, dok je „Srbija po nivou privredne aktivnosti po glavi stanovnika gora od većine susednih država, što je „neverovatno rđav rezultat“.

Najveća greška fiskalne konsolidacije, prema njegovim rečima, bila je smanjenje plata i penzija, čime je podstaknuta emigracija, kao i subvencionisanje državnih preduzeća i investitora.

„Umesto toga trebalo je da se sprovedu reforme državnog sektora i privrednih ustanova i obezbedi vladavina prava“, rekao je on i istakao da je vladavina prava važnija od subvencija za sve „ambicioznije investitore“.

Na pitanje kako ocenjuje budžet Srbije za 2019. godinu, Gligorov kaže da nije ni izvesno da država ume da potroši više, recimo na izgradnju infrastrukture, jer je i do sada kasnila realizacija gotovo svih projekata, a da se o kvalitetu i ne govori.

Komentarišući povećanje izdataka za kupovinu vojne opreme Gligorov je rekao da „je to nešto što država zna da uradi efikasno“. „Mogla je da kupi i opremu za obrazovanje ili za nauku ili za neku drugu javnu namenu, no čini se da se veruje da će kupovina oružja biti popularna u javnosti“, rekao je Gligorov.

Ako se posmatra iz ugla razvoja, infrastruktura i energija su, prema njegovim rečima, „svakako važni, ali je ulaganje u obrazovanje i znanje daleko najvažnije jer srpska privreda ne može da konkuriše neobrazovanom i jeftinom radnom snagom, pošto toga ima u svetu veoma mnogo“.

Na pitanje kako ocenjuje povećanje plata i penzija Gligorov je rekao da povišice nisu preterano velike, ali da uz fiksni kurs utiču na spoljnotrgovinski deficit i na inostrani dug.

Izvor: Beta

Foto: Medija Centar