Ni na početku kraja potrebnih reformi
Piše: Dejan Šoškić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu
Autorski tekst za „Kopaonik business forum review“, koju je u saradnji sa Savezom ekonomista Srbije pripremio magazin NIN
Srbija je u 2016. ostvarila pozitivnu stopu privrednog rasta od oko 2,7% i konačno zaustavila rast javnog duga u odnosu na BDP. To su posle niza godina dva značajna pozitivna rezultata. Ali započeta fiskalna konsolidacija ne sme se smatrati ni početkom kraja potrebnih reformi. Daleko od toga.
Regionalne ekonomske analize MMF-a, ukazuju da je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope i da je po stopama privrednog rasta nažalost već godinama unazad na poslednjem mestu u našem regionu. Iste analize ukazuju da ćemo i 2017. imati niži rast od ostalih zemalja Jugoistočne Evrope van EU. Ovi sumorni podaci i prognoze o privrednom rastu u Srbiji moraju se shvatiti vrlo ozbiljno, jer bez dinamičnijeg privrednog rasta na konstantnom nivou, višem od 4 ili 5% nema doglednog pristizanja ostatka Evrope, osetnog i realnog rasta zaposlenosti i višeg životnog standarda građana.
Uz to, i dugoročni uspeh fiskalne konsolidacije dominantno zavisi od toga da li će Srbija imati brži ekonomski rast. Viših stopa rasta BDP-a, međutim, nema bez rasta investicija. Investicije u Srbiji su nedovoljne i danas su oko 18% BDP-a, ali je i po ovom parametru Srbija poslednjih godina slabija od drugih zemalja u našem regionu. Viših stopa privrednog rasta neće biti bez bar 25% investicija u odnosu na BDP. Ove investicije treba da menjaju privrednu strukturu naše zemlje u pravcu njenih konkurentnih, izvozno orijentisanih delova. Ključni podsticaji za investicije leže u najvažnijim, i već godinama unazad odlaganim, reformama koje treba da jačaju institucije sistema i unapređuju ukupan poslovni ambijent, ali i dodatno razvijaju finansijski sistem zemlje.
Izvor: NIN
Foto: Beta
