„Nije sve tako crno kao 2008. godine“
Trenutno smo svedoci jednog od najinteresantnijih perioda u istoriji svetske ekonomije, naime svedoci smo najbrže destrukcije vrednosti imovine u istoriji svetske ekonomije, koji je došao nakon perioda najduže ekspanzije svetske ekonomije koji je trajao 11 godina, kaže za BIZLife Vojislav Lazarević, predsednik Izvršnog odbora Addiko banke i dodaje da je u roku od mesec dana došlo do pada vrednosti glavnih svetskih berzi od 30-40 odsto, pada nafte od 50 odsto, koje je delom prouzrokovano smanjenjem tražnje, delom zbog ne postizanja dogovora Saudijske Arabije i Rusije u okviru OPEK+ Kluba o smanjenju svetske proizvodnje sirove nafte.
„Takođe, su sve ostale sirovine i finansijski instrumenti u velikom padu. Svedoci smo da je kineski indikator koji meri proizvodnju (PMI) u februaru pokazao 35,7 poena (vrednost ispod 50 označava kontrakciju) dok je u novembru 2008. godine pokazivao 38,8 poena. Prošle nedelje se za pomoć za nezaposlene u SAD prijavilo rekordnih 3,2 miliona ljudi, dok je nedelju dana ranije bilo prijavljeno svega 220 hiljada ljudi“, kaže on.
Lazarević kaže da su predviđanja glavnih svetskih ekonomista da će ekonomija da doživi kontrakciju bruto domaćeg proizvoda od 1 odsto dok svetska ekonomija nije doživela kontrakciju ni 2008. kao ni 2009. godine.
„Međutim, nije ni sve tako crno kao 2008. godine, postoji koordinirana akcija monetarnih i fiskalnih operacija na svetskom nivou u kome učestvuje i Srbija, kako bi se lakše prevazišli strukturni ekonomski problemi koje je izazvao koronavirus. Sigurno nam predstoji izazovan period, ali zbog svih prethodno navedenih aktivnosti vrlo je moguće da ćemo videti jednu recesiju koja ima oblik slova „V“ – dakle dramatično brzi pad i dosta brzi oporavak svetske ekonomije. Iz tog razloga je takođe bitno da smo disciplinovani i da poštujemo preporuke zdravstvene struke kako bi se, pre svega, zaštitio život, a zatim vratio naš ustaljeni životni ritam, a samim tim i ekonomija u normalu“, kaže predsednik IO Addiko banke.
Kako ova kriza generalno utiče na bankarstvo i ekonomiju zemlje?
Kriza prouzrokovana korona virusom je trenutno zatvorila u svoje domove trećinu svetske populacije i to uglavnom u razvijenim svetskim ekonomijama. Prvi talas krize je pogodio NR Kinu i druge azijske zemlje koji su proizvođački motor sveta pa je u jednom trenutku došlo do narušavanja lanca snabdevanja u svetskoj ekonomiji. Nakon toga se zdravstvena kriza preselila u Evropu i Severnu Ameriku koje su više uslužne ekonomije i, samim tim zato što su ljudi uglavnom kod kuće, došlo je do naglog smanjenja potrošnje, što je uzrokovalo do sada nikada zabeleženi pad tražnje u svetskoj ekonomiji. Pošto je Srbija sastavni deo svetske ekonomije i naša ekonomija ne zavisi samo od nas samih, već zavisi od situacije u ekonomijama naših glavnih trgovinskih partnera kao što su Nemačka, Italija, Austrije i druge zemlje sa kojima blisko sarađujemo, definitivno će imati uticaja na naš realni sektor, uslužni sektor pa samim tim i na bankarski sektor koji deli sudbinu cele ekonomije.
Da li i kako Adikko banka planira da u ovim teškim trenucima pomogne građanstvu, a posebno malim i srednjim preduzećima?
Mi kao banka delimo sudbinu naše zemlje i ekonomiju naše zemlje i kada je dobro i kada je loše. Nadamo se da neće doći do neke velike krize i da ćemo kao zemlja, uz pomoć monetarnih i fiskalnih mera uspeti da amortizujemo ovaj svetski šok, i da će se na taj način zaštititi i radna mesta kao i celokupna ekonomija. Naravno, ako neko od naših klijenata bude imao probleme u otplati kredita, mi ćemo proaktivno izaći u susret malim i srednjim preduzećima kako bi došli do najboljeg rešenja koje će im obezbediti kontinuitet u poslovanju. Takođe, to se odnosi i na fizička lica, ako neko bude ostao bez posla, pokušaćemo da dođemo do dogovora koji bi obezbedili klijentima da mogu da nastave da otplaćuju kredite kada ponovo nađu zaposlenje.
Da li možete objasniti šta sve u finansijskom smislu za dužnika znači tromesečni moratorijum na otplatu kredita?
Moratorijum obezbeđuje preduzeću koje ima finansijske poteškoće, koje su izazvane padom poslovne aktivnosti zbog smanjenje tražnje da otplaćuje kredite, da mu se suštinski pauziraju otplate kredita dok se stvari koliko toliko ne vrate u normalno stanje. Slična je situacija i sa stanovništvom, jer su i oni u ekonomskom lancu, ako pomenuto preduzeće ima pad poslovanja vrlo verovatno će imati problem da isplaćuje plate u celosti, samim time se ovo odnosi i na ovaj segment klijenata.
Koliko pandemija koronavirusa i uvođenje vanrednog stanja u Srbiji utiče na poslovanje Addiko banke?
Iako imamo uvedeno vanredno stanje i poslujemo u neobičnim okolnostima, ne samo za nas već za sve građane i privredne subjekte u zemlji, trudimo se da to što manje utiče na naše klijenti izuzev skraćenog radnog vremena filijala. Nama su naši zaposleni i njihovo zdravlje na prvom mestu i ponosan sam što mogu da kažem da preko 90 odsto zaposlenih u centrali banke rade od kuće, takođe smo pored toga preduzeli sve moguće mere kako bi zaštitili zaposlene u filijalama koji dolaze u kontakt sa klijentima i koji podnose najveći zdravstveni rizik u ovakvoj situaciji. Jako sam ponosan na ljude u mreži koji imaju želju da pokažu klijentima svojim pozitivnim pristupom i profesionalnošću da se ništa nije promenilo kada je nivo naše usluge u pitanju, a u odnosu na pre nekoliko nedelja.
Izvor: BIZLife
Foto: Addiko banka
