NIS četiri puta jeftiniji od kompanije INA, koju Hrvatska želi da otkupi natrag

Hrvatska se sprema da vrati u svoje okrilje naftnu kompaniju INA i da od mađarskog MOL-a otkupi sve akcije, a ta transakcija ponovo je pokrenula pitanje vrednosti kompanija u regionu i svrhe privatizacija.

Iako Naftna industrija Srbije, čiji je većinski vlasnik GazpromNeft, posluje pozitivno i ima dobre rezultate, ta kompanija na berzi vredi daleko manje nego hrvatska naftna kompanija INA. Naime, vrednost NIS-a na berzi je oko milijardu evra, dok INA na berzanskom tržištu vredi čak četiri puta više.

Po rečima Nenada Gujaničića iz Wisebrokera, vrednost NIS-a je oko 970 mil EUR, dok je vrednost INA-e na berzi 4 mlrd EUR.

“Dva su glavna razloga za tu veliku razliku u vrednosti naftnih kompanija u Srbiji i Hrvatskoj: vlasništvo u kompaniji, kao i mesto trgovanja akcijama”, kaže Gujaničić.

“Naime, u INA-i, za razliku od NIS-a, gde je većinski vlasnik poznat, pitanje većinskog vlasnika nije rešeno, država Hrvatska i mađarska kompanija MOL imaju sličan broj akcija, ali niko nema kontrolni paket pa je to osnovni razlog visoke cene akcije INA-e. Sve dok se ne rasplete pitanje većinskog vlasnika u INA-i, tako će i biti jer to otvoreno pitanje daje veliki potencijal akcijama u slučaju preuzimanja. Uz to, veoma je važno i to što se INA kotira na Zagrebačkoj berzi, koja je kredibilnije tržište nego što je Beogradska berza, pa to doprinosi daleko boljem vrednovanju INA-e od NIS-a”, dodaje.

Gujaničić ističe da je poslovanje NIS-a, otkako je većinski vlasnik GazpromNeft, pozitivno, da se posluje profitabilno, da je bilo i mnogo ulaganja – samo u rafineriju u Pančevu više od 500 mil EUR. S druge strane, INA nema tako dobre rezultate, u velikoj meri usled prisutnog dvovlašća, ali ima veće međunarodno poslovanje od NIS-a (kad su pitanju naftni izvori, pre svega).

“NIS ima dobar potencijal za dalji razvoj i profitabilnost, dok INA nema trenutno tako dobre rezultate. Obe kompanije su vertikalno integrisane (imaju i proizvodnju, i preradu i distribuciju), a takav naftni biznis zahteva velika ulaganja, pa kad je cena nafte niska, kao što je bilo prošle godine, veritkalno integrisane naftne kompanije gube, a kad je nafta skuplja, profit je značajno veći. U skladu s tim, NIS je najviše vredeo 2013. godine, kad je cena nafte bila viša od 100 USD po barelu – oko 1,4 mlrd EUR. Cena akcije bila je 1.020 dinara, a kad se pojavio na Berzi akcija NIS-a vredela je oko 500 dinara”, kaže Gujaničić.

Za veću vrednost NIS-a, kaže on, smetnja je konsolidovana vlasnička struktura, dok je u svim kompanijama u kojima je vlasništvo diversifikovano i niko nema više od 10% akcija, interes za trgovanje mnogo veći.

“To je tako svugde u svetu, pa kada se kupuje mali procenat akcija, 1-2%, plaća se određena cena, a ako se kupuje kontrolni paket, cena je veća jer se plaća premija s obzirom na to da u tom slučaju vlasnik može raditi sa firmom šta mu je volja”, kaže Gujaničić. On ukazuje na to da je u INA-i malo slobodnih akcija, a malo ih je i kad je NIS u pitanju.

“U INA-i je vlasnička struktura takva da svega nekoliko procenata akcija ostaje da se njima slobodno trguje. Naime, mađarski MOL ima 49% kapitala u INA-i, Hrvatska 45%, pa je praktično slobodno svega 6% akcija. U vlasničkoj strukturi NIS-a 56% akcija poseduje GazpromNeft, oko 30% je u vlasništvu Srbije, dok je oko 13% akcija dostupno za slobodnu trgovinu. Takvi slučajevi ne postoje na razvijenim berzama jer su na njima kompanije s diversifikovanim vlasništvom”, kaže Gujaničić.

Izvor: Bif online, Dnevnik, eKapija