Novogodišnja prevara

Piše: Milenko Vasović

Nekoliko mojih poznanika godinama kupuje jelke sa busenom ali im se, kada ih kasnije zasade, nikad ne prime. Čudili smo se zašto – da li ih dim, prskalice i grejanje toliko oštete da joj povratka nema. Slučaj je hteo da ove godine razrešimo enigmu.

Komšija je doneo kući baš takvu jelku. Okupili su se svi četvoro, okitili je, ispod stavili poklone, upalili svećice, sve po redu. U neko doba krene domaćin da je malo pomeri, da joj nađe bolje mesto. I gle čuda, ostade jelka u jednoj ruci, a busen u drugoj. Kakvo razočarenje, pokvarenjak  mu je prodao odsečeno drvo pobijeno u busen zemlje. “Da l’ je moguće”, to je jedino što su komšije ponavljale, a skliznula je i neka suza. Bedni prevarant je tako pokvario ljudima praznik. Nije velika šteta, ali je razočarenje bilo ogromno.

Dobro, možemo podvalu sa jelkom da tretiramo i kao pojedinačan slučaj. Ali, prekjuče se vratila grupa studenata sa novogodišnjeg dočeka u Ohridu. Prevareni su i oni. Dočekale ih hladne sobe, u novogodišnoj noći razvodnjeno piće, bajati roštilj i kuknjava od muzike. Organizator – agencija iz Beograda.

Šta se to sa nama dogodilo, gde se izgubila ljudskost, gde se izgubio obraz, čast, poverenje. Zar je moguće da se sve to na čemu su odgajane generacije zagubilo za kratko vreme.

Prevaranata je bilo i biće, problem je, međutim, što  je prevara postala sveprisutna, prosto se odomaćila. Vara se na izborima, na tenderima, falsifikuje i laže…  država je pokradena, plate su nam najniže u Evropi, a ološ je zaseo na većinu važnih mesta. Kao da tako treba.

Od našeg siromaštva možda je samo gore naše moralno posrnuće. To licemerje, to pretvaranje da je sve u redu, šlihtanje i poltronstvo gore je i pogubnije od svih pokradenih para, a pokradene su milijarde. I te proklete pare lakše je nadoknaditi nego prevaspitati unakažene generacije.

I svi ćute. Ćute inspektori, tužioci, spava pravosuđe, studenti, profesori, ćute akademici, kao da je sve u najboljem redu. Ćute majke, ćute očevi, ćute žene… Da li iko tom soju ikad kaže “neću da nam deca stradaju zbog tebe”.  Kao da nikoga neće stići pravda. Normalno je da kradeš, otimaš i da napreduješ.

Retko se sa zvaničnog mesta može čuti tvrdnja kakvu je izgovorio Mladen Nenadić, tužilac za organizovani kriminal: “Srbija je ogrezla u korupciji, izigravanju propisa i ličnom bogaćenju”. Tačno, to bi i Filip Višnjić video, ali ajde to javno reci. A i gde da kažeš, jedino kod tetke na slavi?

Najgore u našem posrnuću je što nam se svaka prevara, nemoral i nasilje, nameću kao model. Mnogi javni poslovi su povereni ljudima koji bi trebalo da sede u zatvoru, napumpane usne su postale statusni simbol, a dileri droge investitori. Sa vrha vlasti se serviraju opravdanja za najveće gluposti, za očigledne krađe. Pod zaštitom je svako ko je počinio bilo kakav kriminal. I onda se ne treba čuditi prevari sa jelkama.

A u svetu se mogu videti i drugačiji primeri. Poglavar katoličke crkve papa Franja pozvao je američke biskupe da ne koriste “marketinške tehnike” da bi povratili poverenje vernika. Ta crkva je u dubokoj krizi zbog slučajeva  pedofilije. I papa, kao mudar čovek  nije izašao na televiziju da brani ono što se odbraniti ne može, nego savetuje drugačije ponašanje. Nije preporučio da se uzmu “besplatene” usluge nekakvoga Blera. Nije tražio potpise podrške, niti se skrivao iza poligrafa.

Nije ni nama na odmet da makar deci ponavljamo – ne laži, ne kradi, ne ubij. Spisak dopunite sami, pomoćiće.

Izvor: BIZLife