NY + Bgd + Dorćol = Endorfin
Endorfin je prvi srpski gastropab, koji se nalazi na ćošku ulica Braće Jugovića i Kneginje Ljubice. Ovo sjajno mesto na Dorćolu, koje radi već dve godine, vodi Miloš Vukšić, a za kuhinju je zadužen „head chef” Nikola Nikolić.
Zato smo sa njima razgovarali o tome zašto je Endorfin toliko specifično mesto i koliko su zadovoljni onim što su zasad postigli.
Koliko je onog što ste zacrtali pre dve godine, kada je Endorfin otvoren, ostvareno do sada?
Miloš: Jedna stvar je raditi projekciju, a drugo voditi posao sa svim iznenađenjima koja se svakodnevno dešavaju i za koje moraš da imaš spreman odgovor. Tako smo i mi krenuli sa određenim planom i očekivanjima, a dobili smo nešto drugo. I onda treba vremena da se navikneš na novu situaciju, da je prvo ti prihvatiš i svariš, a zatim da tu novu ideju predstaviš nekom drugom, a ljudi ne vole mnogo promene i nepoznate stvari, pa proces može da potraje i vrlo je bitno da se u njemu ne izgubiš. Odlučujući momenat za Endorfin dogodio se pre nešto više od godinu dana, kada smo nakon kratkog sastanka i po dva džindžer martinija moj partner i šef Endorfina Nikola Nikolić i ja dogovorili saradnju i počeli da postavljamo prve ozbiljne temelje ovog mesta.
Nikola: Moja želja je bila jasna – restoran sa svim svojim odlikama. S obzirom na različite senzibilitete i htenja, morali smo da nađemo neki kompromis i napravili smo nešto što je svojstveno, na primer, Londonu, možda i Beču ‒ bar-restoran, ali u pravom smislu tog naziva. Jedan deo za uživanje u piću, uz neki snek, minglovanje, a drugi koji ima klasičnu restoransku postavku.
Šta je ono što Endorfin čini posebnim za ovaj deo grada?
Miloš: Ja Dorćol doživljavam kao jedan od „old skul” krajeva u Beogradu, kraj gde postoji i gde se neguje duh komšiluka. Ovde svakodnevno doživljavam da će komšija pre da vam pomogne nego da pozove inspekciju. Ovde ne postoji generacijski jaz, nego samo jaz između dobrog i lošeg vaspitanja.
Imao sam sreću da deo života provedem u Njujorku i da dobro upoznam taj grad. Želim da Endorfin bude i Njujork i Beograd, simbioza starog i modernog Dorćola, da povežemo analogno i digitalno vreme, a da pritom ne izgubimo duh ovog kraja. Žao mi je što neki od krajeva gube identitet, na primer, Vračar, gde urbanu sredinu guši duh malograđanstva. Ne znam koliko je opštepoznato, ali meni je bila super informacija da je u magazinu „Tajm aut” Dorćol izabran kao jedan od 50 najboljih krajeva na svetu za 2019. godinu.
Nikola: Lokacija i jelovnik. Ne uklapamo se u stereotipe i naš jelovnik obiluje ne baš tipičnom ponudom za ovaj deo grada. Ovde se i vegetarijanci i oni koji vole meso mogu osećati kao kod kuće, opet i ljudi koji su spremni da malo eksperimentišu ukusima, da probaju nove kombinacije, da budu iznenađeni. Naravno, tu je neizostavni komšija Veca, koji je živa legenda ovog ćoška, od koga možete da saznate šta se sve dešavalo na ovom ćošku još od otvaranja prve kafane „Smederevo”.
Koja je najspecifičnija stvar koju ste uveli u vaš restoran, a „pokupili” ste to na vašim prethodnim poslovima?
Miloš: Sigurno smo specifični kao prvi gastropab u Beogradu, mesto na kome se služe lokalna artisan/kraft piva i vina uz ozbiljne gastronomske specijalitete. Međutim, specifičnost je, u stvari, u filozofiji rada i atmosferi koju pravite dok radite. Interesantno je da uspešan restoran, na kraju, čine vrlo proste stvari i u Njujorku i u Beogradu, ali napraviti pravi miks jednostavnih svari jeste najveće umeće.
Za privatni biznis je strast vrlo bitna. Važno je da ste istrajni, puni zdravog samopouzdanja i da pokušate da svaki mali ili veliki poraz iskoriste kao važno iskustvo za budućnost.
Uvek mi je bilo interesantno da koncept „aftervork”, koji postoji svuda u svetu, kod nas nikada nije uspeo. Zato smo sada pokušali da uradimo nešto drugačije, pa svakog petka od 18 č. pravimo čas koktela. Gosti se prijavljuju za besplatan kratki kurs, gde uče osnove miksologije i piju koktele koji sami sebi prave. Odličan je odziv i ljudi se baš zabavljaju.
Nikola: Odnos prema ljudima koji su zaposleni i odnos prema namirnicama i način njihove pripreme.
Ko čini vaše goste i šta je upečatljivije za njih u vašem restoranu: kuhinja ili atmosfera?
Miloš: Pravu kafanu čine najrazličitiji gosti i zadovoljstvo nam je što je u Endorfinu baš tako.
Pre svega, tu su svakodnevno naše komšije, a zbog same lokacije u gornjem delu Dorćola, naši gosti su velikim delom turisti, kao i stranci koji žive i rade u Beogradu i ljudi koji su se vratili u Beograd nakon života u inostranstvu.
Oni prepoznaju kvalitet naše ponude: hrana, na prvom mestu, ali u jednoj prijatnoj i neutegnutoj atmosferi. Na primer, sredom radimo #Pairing endorphins, promovišemo uparivanje različite hrane i pića. U ponudi je i „slow food” meni, uz vrhunska vina, kraft piva ili koktele uz džipsi džez uživo. Ono što smo želeli da uradimo jeste da cenom vrhunski meni približimo što većem broju gostiju.
Nikola: Zašto bismo odvajali jedno od drugog? Verujte mi, hrana ume da napravi toliko dobru atmosferu, kao što i dobra atmosfera pospešuje uživanje u hrani.
Izvor: BIZLife magazin
Foto: BIZLife/Sanda Mokanić
