O menadžeru i umetniku: Suprotnosti koje se privlače

Piše: dr Maja Ristić, van. prof. na Katedri za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu

Pandemija izazvana korona virusom uzdrmala je i profitabilne organizacije izazivajući osećanje straha kod menadžera, kao i nedoumicu kako dalje voditi organizaciju u svetu u kome je ljudski život svakodnevno ugrožen, pogotov najstarijih građana sveta?

Pitanja koja su uzdrmala lidere širom planete su: šta dalje, kako ćemo upravljati organizacijama, da li ćemo morati da poslujemo samo onlajn, kako onlajn poslovanje praktikovati, kako sačuvati zaposlene, da li će biti otpuštanja, da li je moguće otpustiti ljude na „human način“, koliko će nas koštati recesija, šta je ono što će se proizvoditi na tržištu, a da nije lek za COVID19, maske i rukavice.

Iako lanac svetskog brenda Zara zatvara svoje radnje i celokupnu prodaju prebacuje na onlajn servis, avio kompanije otpuštaju zaposlene, smanjuju broj letova, velika kriza i neizvesnost nalazi se pred kulturnim i pozorišnim organizacijama. Pozorišta u Berlinu počinju da smanjuju broj sedišta u sali, kako bi obezbedila socijalnu distancu, bezbedno posmatranje i uživanje u predstavi, pozorišta u regionu (Bugarska, Hrvatska), ali i u Beogradu adaptiraju svoje programe za izvođenje na otvorenim prostorima: stadioni, obale jezera, planine, trgovi postali su nove pozorišne sale.

Igraće se na otvorenom, pod maskama i vizirima, samo da bi institucije kulture ostvarile kontinuitet, preživele, zadržale svoju publiku i ostvarile kakav takav samostalan profit koji nije deo državnog budžeta ili prihoda iz gradske i opštinske kase. I čini se da je upravo danas, u ovom kriznom vremenu, potrebno da menadžeri bilo kog profitabilnog, kao i umetničkog sektora, a pogotvo onog u kome je zaposleno puno ljudi različitih profesija poseduju osobine umetnika: ranjivost, tolerantnost, fleksibilnost u donošenju odluka, empatiju, kreativnost.

U bankama, farmaceutskim industrijama, privatnim preduzećima, bolnicama, pozorištima, operama i baletskim ansamblima, malim pozorišnim trupama potrebni su više nego ikada menadžeri – umetnici. A šta to zapravo znači biti umetnik i HR menadžer ili lider otkriva radoznalon čitaocu knjiga: „Menadžment pozorišta – ljudski resursi u oblikovanju pozorišne predstave“, koja se pre samo nekoliko nedelja pojavila na tržištu, a koja je delo autorke ovog teksta.

Kako bi jedna organizacija opstala, pogotovo u kriznim vremenima, njeni menadžeri moraju da budu umetnici. Šta to zapravo znači? Biti umetmik u organizaciji podrazumeva prvenstveno posao i sposobnost osmišljavanja vizije. Menadžer – umetnik treba da sanja najbolje snove i vidi kako bi vaša organizacija izgledala u idealnim uslovima.

Umetnik – menadžer je vizionar, dobrotvor, rukovodilac i u dobru i u zlu. On ne beži kada poplava naiđe. On poznaje dobro sve ljude u svom timu i zna kako da sa njima razgovara toplo, asertivno i konstruktivno, pogotovo kada su oni pod stresom. A stres, naša svakodnevica, „otrov“ koji ugrožava svakog radnika u organizaciji bez obzira na to da li je ličnost jake strukture. Umetnik i menadžer nisu dva suprotna pola, kako se uobičajeno smatra, jer umetnik nije „anarhista“ i maštar koji ne ume da upravlja novcem ili nabavi isti.

Umetnik upravo danas poseduje i organizacione sposobnosti, piše planove, revidira iste, poziva revizore u pomoć, raspoređuje vreme i resusre i ono što je njegova najvažnija uloga je da motiviše ljude sa kojima radi i obezbedi im posao i platu. U vremenima velike strepnje i neizvesnosti menadžer preuzima hrabrost i kreativnost umetnika, zaboravljajući na sopstvene interese, zalažući se isključivo za dobrobit organizacije i celog tima, a ne za zadovoljenje svojih infantilnih i neurotičnih ciljeva. Težnje da bude „glavni“, da „gazduje“ narodski rečeno, što je često slučaj u praksi.

Menadžer jeste umetnik i on treba da bude osetljiv za promene koje njegovi ljudi u organizaciji doživljavaju. Organizacija je jaka onoliko koliko je tim snažan i složen. Timom treba da vlada „sinergija“, rekao bi čuveni psiholog Abraham Maslov, a ne tračevi, sukobi, tako popularan danas mobing.

I to je ideja knjige, „Menadžment pozorišta – ljudski resursi u oblikovanju pozorišne predstave“ – da na prvi pogled, spoji nespojivo, menadžment i umetnost. A stvarnost je potpuno drugačija, menadžment i HR menadžeri organizaciji daju formu, strukturu, ciljeve organizaciji, a umetnici gledaju vizinoarski unapred, oni daju „začin“ originalnosti, ali i razumevanja za drugost i različitost, koja nam je danas  potrebna poput kiseonika.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay/Privatna arhiva