Opsežna studija dokazala: POZITIVNO RAZMIŠLJANJE je zapravo LOŠE
Skeptici sa Londonske škole ekonomije i političkih nauka i Univerziteta u Bat pratili su finansije ljudi i očekivanja za 18 godina i otkrili da oni koji su preterano optimistični ne postanu bogati, već nesrećniji i siromašniji.
Ko najbolje prolazi?
Oni koji misle realno, koji donose odluke na osnovu tačnih procena, odnosno stvarnosti.
„Ako ste realni po pitanju vaše budućnosti i donosite zdrave odluke zasnovane na dokazima, to vam može doneti osećaj blagostanja, a da ne morate da zaronite u nemilosrdnu pozitivnost“, primetio je koautor studije Chris Davson, vanredni profesor poslovne ekonomije u Školi menadžmenta na Univerzitetu u Batu.
Studija je pratila 1.600 pojedinaca u britanskoj Anketi o domaćinstvima tokom skoro dve decenije.
I nerealni optimisti i nerealni pesimisti loše su prolazili zbog donošenja odluka zasnovanih na pristrasnim očekivanjima. Obe taktike rezultiraju i emocionalnim previranjem: preterano optimistični ljudi mogu da dožive destruktivne nivoe razočaranja kada se očekivanja ne ispune, dok preterano pesimistični mogu da iskuse konstantan strah od viđenja i očekivanja problema.
Da bi ilustrovao funkcionisanje optimističnih, realističnih i pesimističnih ljudi, koautor David de Meza, profesor menadžmenta na Londonskoj ekonomskoj školi, opisuje kako se svako od njih ponaša tokom pandemije.
„Optimisti će se smatrati manje podložnim riziku od Covid-19 od ostalih i zato je manje verovatno da će preduzeti odgovarajuće mere predostrožnosti“, piše on.
„Pesimisti, s druge strane, mogu biti u iskušenju da više nikada ne napuste svoje kuće ili pošalju svoju decu u školu. Realisti preuzimaju izmerene rizike na osnovu našeg naučnog razumevanja bolesti“, slikovito objašnjava profesor.
Realni mislioci su, naravno, u manjini: Istraživači kažu da je otprilike 80% populacije nerealno optimistično. Veruju da će se samo dešavati dobre stvari i potcenjuju mogućnost javljanja loših stvari.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
