Organska proizvodnja: Zasadite novac
Pola hektara zemlje, 3.000 evra investicije u organsku proizvodnju to je dobar zasad za budući biznis iz bašte, iz koga može izniknuti 10.000 evra zarade, savetuju poljoprivrednici, a prenosi Blic.
Tražnja zа organskim voćem i povrćem veća je od proizvodnje u našoj zemlji. Tako za kilo organskog kupusa mora da se izdvoji nekad 150 dinara, a konvecionalno uzgojen košta i 30. Kupca ima, pogotovo u Beogradu i Novom Sadu, ali i u okolnim bogatijim zemalja, koji hoće biljku samo od “vode i zemlje”, pa ni ne gledaju u cenu.
Familija Vozar iz Kisača već trideset godina su lideri u organskoj proizvodnji u Vojvodini. Počeli su sa pola hektara, a danas imaju skoro 15. Prvi su na tržište doneli organski brokoli i meksički krastavac. – Savetujem ljudima da krenu sa pola hektara i dobro se upoznaju sa kulturom koju hoće da uzgajaju.
Ratarske kulture su jeftinije, ali od njih ne može da se živi, ako je pšenica 20 kilogram dinara na tržištu, organska će biti 30 i to je to. Povrće je već drugo, ulaganja za pola hektara su oko tri hiljade evra, a ako vam rodi kako treba, može da se zaradi i čak 10.000 evra. Proizvodi mogu da se prodaju ne samo u velikim gradovima nego na svim pijacama to ide dobro – rekao je Vladimir Vozar. Kako dodaje, za sertifikat organskog proizvoda kod povrća potrebno je da prođu tri godine uzgoja. Kod voća se čeka pet godina do punih plodova, ali je to je trenutno dobra ideja jer u Srbiji sem nešto malo kruške, šljiva i jabuka, gotovo da nema organskih uzgajivača voća, a potražnja je velika.
Izvor: Blic
Foto: Pixabay
Branka Gostovic
Privukao mi je pažnju deo naslova " zasadite novac". Tekst je predugačak , a data - napisana analiza bi mogla da mi potisne ideju. I da mi zamuti našu metafizičku realnost. Evo šta bih da uradim. Sitnine - metanhin dinara imam, praktični su za sadjenje - mislim u zemlju utiskivanje. Imam i papirnatih od 10 i 20 dinara, naći će se neka pedesetica, njih ću sve da usitni, pa će mi biti dosta za početak proizvodnje. Samo drzava da mi pokloni - donira , kao samohranoj penzionerki parče zemlje -odnosno da mi za one moje papirnate pare koje mi uzima od penzije dok mi ih ne vrati da zemlju da je koristim. Ako mi uspe proizvodnja neću biti zabrinuta za svoju budućnost. Sahrana je mnogo skupa, da ponovim da sam samohrana penzionerka.