Osam godina BEZ GREŠKE guvernerke Jorgovanke Tabaković

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je, povodom osam godina sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković na čelu, da je u potpunosti ispunila svoje zakonske ciljeve, odnosno da je postignuta i očuvana cenovna i finansijska stabilnost.

„NBS je bila garant stabilnosti, odgovoran regulator i inovator. Inflaciju smo s dvocifrenih nivoa sveli na nivo uporediv sa evropskim zemljama, a zatim je očuvali na niskom nivou, čuvajući time i realnu vrednost zarada.“

Dinar je ostao relativno stabilan prema evru, što privredi i građanima daje izvesnost za poslovanje i planiranje, rekla je Tabaković o rezultatima rada NBS u prethodnih osam godina, saopštila je centralna banka.

Kako je dodala, devizne rezerve su na rekordnom nivou, kao i dinarska štednja.

„Sve povoljnijim uslovima finansiranja podržavali smo rast kreditne aktivnosti i raspoloživog dohotka. Problematične kredite smo drastično smanjili, spuštajući ih na najniži nivo, a radili smo intenzivno u različitim oblastima kako bi se građanima i privredi omogućile još kvalitetnije finansijske usluge“, kazala je Tabaković.

Istakla je da je ekonomskom politikom koja je sprovođena unazad osam godina stvoren povoljan ambijent za investiranje.

U saopštenju se podseća da je, zbog doprinosa rastu i stabilizaciji srpske ekonomije, londonski mesečnik „The Banker“ proglasio guvernerku NBS za najboljeg guvernera na globalnom nivou i za najboljeg evropskog guvernera za 2020. godinu.

Potvrdu rešenosti NBS da Srbiju zadrži u grupi zemalja s niskom, stabilnom i predvidivom inflacijom i da dodatno snizi dugoročne dinarske kamatne stope, predstavlja i odluka o smanjenju cilja za inflaciju, sa četiri ± 1,5 odsto na tri ± 1,5 odsto od početka 2017. godine, naveli su iz centralne banke.

Za vreme mandata guvernerke Jorgovanke Tabaković, kako je ukazano, referentna kamatna stopa smanjena je za 10,5 procentnih poena, sa 11,75 odsto u maju 2013, na 1,25 odsto, što je njen najniži nivo u režimu ciljanja inflacije.

Privreda i stanovništvo danas mogu da koriste kredite čija je kamatna stopa za 13 procentnih poena niža nego u maju 2013. i iznosi oko tri odsto za privredu i osam odsto za stanovništvo, saopštila je NBS.

Naglašeno je i da je relativna stabilnost kursa dinara poslednjih osam godina temelj ukupne makroekonomske stabilnosti.

Tokom mandata guvernerke Jorgovanke Tabaković, kako se podseća, dinar je ojačao 0,8 odsto prema evru, a u isto vreme aktivnostima NBS na deviznom tržištu neto je kupljeno 2,5 milijardi evra, čime se direktno uticalo na povećanje deviznih rezervi i finansijske sigurnosti Srbije.

Dinarska štednja danas je pet puta veća nego u 2012. godini i iznosi više od 86 milijardi, uz rast učešća štednje koja je položena na period duži od dve godine. U proteklih osam godina devizne rezerve su uvećane za 3,8 milijardi evra i na kraju juna iznosile su oko 14 milijardi evra.

Kako je istaknuto, to povećanje je ostvareno u uslovima neto razduživanja države u devizama (oko dve milijarde evra) i najvećim delom rezultat je kupovine deviza na deviznom tržištu od strane NBS, a njihovom povećanju doprinosi i pravovremena kupovina zlata na međunarodnom tržištu.

Ambijent u kojem posluju banke u Srbiji postao je ekvivalentan onom u najuspešnijim privredama, a bankarski sektor je zdrav, stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan, ocenili su iz NBS.

Nasleđe problematičnih kredita rešeno je na sistemski način, pa je na kraju juna njihovo učešće spušteno na 3,7 odsto, što je za 18,5 procentnih poena niže nego kada je usvojena Strategija za rešavanje problematičnih kredita, a njihovo stanje smanjeno je za preko 327 milijardi dinara, odnosno za 77 odsto.

NBS je razvila najinovativniju platnu infrastrukturu – sistem za instant plaćanja koji je građanima i privredi doneo plaćanja bilo gde i bilo kada, kao i prenos novca na račun primaoca u svega nekoliko sekundi.

NBS je građanima i privredi omogućila i jednostavno plaćanje računa za mesečne obaveze skeniranjem QR koda na računima koje izdaju pružaoci komunalnih i drugih usluga putem aplikacija za mobilno bankarstvo.

Iz centralne banke su naglasili da su pravovremeno doneli mere u borbi protiv pandemije koronavirusa, pa je tako u martu omogućen zastoj u otplati obaveza po osnovu kredita i finansijskog lizinga u trajanju od najmanje 90 dana za sve dužnike koji to žele, a u julu je omogućen i novi moratorijum u otplati obaveza.

Obezbeđena je i dodatna likvidnost bankama da bi se lakše prebrodi period moratorijuma. Omogućeno je i smanjenje obaveznog učešće za stambene kredite kupcima prvog stana, sa 20 odsto na 10 odsto.

Izvor: Beta

Foto: Beta/Miloš Miškov