Ovi IZUMI su promenili svet, a pripisivani su POGREŠNIM ljudima

Novi dokazi i istorijske činjenice nam govore o tome kako su mnogi izumi koji su promenili svet pripisani pogrešnim ljudima.

Baš kao i danas, i u prošlosti se „ratovalo“ na sudovima, patente je prijavljivao onaj ko je imao novac ili uticaj, i tako uzimao zasluge za izume koji su izumljeni mesecima, pa čak i godinama pre. Sam Nikola Tesla imao je pregršt izuma koji su proslavili druge ljude, piše CdM.me.

Fotografija

Pripisuje se: Luis Dagare

Zasluga za izum fotografije 1839. godine pripisuje se francuskom umetniku i (kasnije) fotografu Luisu Dagareu, koji je do danas ostao poznat kao otac fotografije.

Istorijske činjenice pak kažu da je francuski naučnik koji je živeo u Brazilu, Luis Florens, koristio prvi fotoaparat čak šest godina pre Daguerea. On je imao i rešen problem fiksiranja slika, problem koji je „oca fotografije“ mučio godinama. Florens je svoje slike nazvao fotografijama, ali, s obzirom da nisu viđene u Evropi, nisu ni privukle pažnju javnosti. Stoga su prvi fotografski snimci, poznati kao dagerotipije ušli u istoriju i proglašene prvim fotografijama, a Dagare prvim fotografom.

Telefon

Pripisuje se: Aleksandar Grejam Bel

Bel je bio ugledni naučnik, pronalazač, inženjer i inovator kojem se pripisuju zasluge za izum prvog praktičnog telefona, i prve govorne poruke poslate „preko žice“. Bel je do svog otkrića došao 1857. godine, a američki patent je dobio 7. marta 1876. godine. Tri dana kasnije, poslao je „prvu telefonsku poruku“.

Najmanje četiri godine pre Bela, Amerikanac italijanskog porekla Antonio Meući je radio na prenosu govora putem električne energije.

On je čak i izdao obaveštenje o patentiranju svog izuma, prvog telefona, 1871. godine, ali nije mogao da nabavi 250 dolara potrebnih za sam patent. Meući jednostavno nije imao novca, a ni sreće, jer je jedan od ljudi koji su ga podupirali izgubio patent, a takođe nije bio ni blizu poznat kao Bel, koji je imao veliku komercijalnu podršku.

Teleskop

Pripisuje se: Galileo Galilej

Niko ne može da kaže sa sigurnošću ko je izumeo teleskop, ali zasluge se obično pripisuju italijanskom matematičaru, fizičaru, pronalazaču i astronomu Galileju, poznatom kao ocem moderne opservacione astronomije, ocem moderne fizike, ocem nauke, kao i ocem moderne nauke.

Ipak, većina istoričara kaže da je teleskop izumeo Hans Liperšej optičar iz Midelburga u Holandiji.

On je podneo zahtev za patent u Holandiji 1608. godine, ali je odbijen jer se „proizvod mogao previše lako sastaviti da bi se smatrao izumom“. Kada je do Italije stigla vest da se Liperšej uputio ka Veneciji da proda svoje teleskope, Galileo je brzo napravio svoj teleskop i na taj način osigurao novac, kao i svoje mesto u istoriji i istaknutu karijeru u astronomskom posmatranju i istraživanju.

Prvi let avionom

Pripisuje se: Braća Rajt

Orvilu i Vilburgu Rajtu, pripisuje se izum prvog aviona, kao i prvi uspešan kontrolisani let.

Istina je ipak malo drugačija. U martu 1902. godine, Ričard Pirs, farmer i pronalazač sa Novog Zelanda u svom avionu leteo je oko 320 metara pre nego što se zabio u živu ogradu. Ovaj daleko manje poznati eksperiment leta se dogodio mesecima pre slavnog leta braće Rajt. Pirs nije bio željan publiciteta, pa se nikada nije ni borio da dobije zaslugu, a takođe nije imao ni sredstava da dalje unapredi svoj izum. Njegov lik ja na poštanskoj markici Novog Zelanda, a u njegovu čast podignut je i spomenik u toj zemlji.

Sijalica

Pripisuje se: Tomas Edison

Kada se postavi pitanje „ko je izmislio sijalicu“, većina ljudi će bez razmišljanja reći Tomas Edison. Međutim, on je samo radio na prethodnim izumima, a istoričari procenjuju da je pre njega više od 20 pronalažača radilo na stvaranju i oblikovanju sijalice. Ipak, istina je, Edisonova verzija je bila najdelotvornija.

Od ranih 1800-ih, pronalazači su tražili razne načine da pretvore električnu energiju u svetlo. Ser Hamfri Daj, engleski lekar, uspešno je napravio sijalicu još 1801. godine, ali nažalost, nikada nije uspeo da stvori svetlost koja je trajala više od nekoliko minuta.

Hiram Maksim, pronalazač kojem se pripisuju izumi poput prvog prenosivog mitraljeza (Maxim gun), mišolovke, pegle za kosu i parne pumpe, bio je prvi čovek koji je rešio glavnu manu sijalica – pregorevanje.

Ali Edison je uskoro došao do još bolje ideje – iz sijalice je isisao kiseonik i u njoj je ostao vakum. Kada je počela komercijalna proizvodnja Edisonovih sijalica koje su mogle da gore i duže od 40 sati, na svakoj je pisalo „Edison“, pa su tako sijalice i postale izum koji se i dan danas veže za njegovo ime.

Izvor: CdM

Foto: Pixabay