OVO JE TAJNA NAJUSPEŠNIJE NACIJE: 10 obeležja japanskog obrazovnog sistema - BIZlife

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    OVO JE TAJNA NAJUSPEŠNIJE NACIJE: 10 obeležja japanskog obrazovnog sistema

    Japanci su poznati po svojoj inteligenciji, dobrom zdravlju i dugovečnosti, ljubaznosti i dobroti. Ali po čemu je ova nacija tako posebna i drugačija od ostatka sveta? Sajt Bright Side je možda pronašao odgovor: Imaju neverovatan obrazovni sistem!

    1.Maniri ispred znanja.
    U japanskim školama, učenici nemaju ocene do četvrtog razreda, odnosno do desete godine. Imaju male testove. Veruje se da cilj tokom prve tri školske godine nije da se dete procenjuje prema znanju i učenju, već po usvajanju lepih manira i razvijanju karaktera. Deca se uče da poštuju druge i da budu dobra prema životinjama i prirodi. Uče kako da budu darežljiva, saosećajna i da razvijaju empatiju. Ono što je takođe važno jeste da nauče kako da budu istrajna, da imaju samo-kontrolu i osećaj za pravdu.
    12. Akademska godina počinje 1. aprila.
    Za razliku od ostatka sveta, početak akademske, odnosno školske godine u Japanu, poklapa se sa jednim od najlepših prirodnih fenomena – vremenom kada cveta (japanska) trešnja. Njihova akademska godina podeljena je u tri trimestra: 1. april – 20. jul, 1. septembar – 26. decembar, 7. januar – 25. mart. Japanski studenti imaju 6 nedelja odmora tokom leta. Imaju dve nedelje odmora zimi i na proleće.

    3. Većina japanskih škola ne zapošljava domara ili čistačice. Učenici sami čiste svoju školu.
    Učenici čiste učionice, trpezarije odnosno menze, čak i toalete. Kada čiste, podeljeni su u manje grupe i rotiraju se u izvršenju zadataka. Na taj način uče da rade u timu, poštuju svoj i tuđ rad, i da pomažu jedni drugima. I ne samo to, postaju samostalnija, zrelija, sposobnija i spremnija za život.
    34. Imaju standardizovan meni i jedu u učionicama.
    Japanski obrazovni sistem radi najbolje što može da bi učenicima osigurao zdrave obroke i izbalansiranu ishranu. U osnovnim i srednjim školama obroke prave kvalifikovani kuvari a po upustvu nutricionista. Svi učenici jedu u učionicama zajedno sa učiteljem ili učiteljicom. To pomaže da se stvori pozitivan nastavnik-učitelj odnos.

    5. Radionice nakon škole veoma su popularne.
    Da bi se upisali u dobru srednju školu, većina Japanaca ide na pripremnu nastavu ili privatno, na radionice posle škole. Časovi u ovim školama drže se uveče. Grupa male dece koja se vraća sa svojih vannastavnih kurseva uveče uobičajena je scena u Japanu.

    Učenici u Japanu imaju osmočasovni školski dan, ali pored toga, uče i tokom praznika i vikendima. Nije ni čudo da učenici u ovoj zemlji skoro nikad ne ponavljaju razred u osnovnoj, nižoj srednjoj ili srednjoj školi.
    4-16. Pored tradicionalnih predmeta, japanski studenti uče kaligrafiju i poeziju.
    Japanska kaligrafija, ili Shodo, podrazumeva umakanje bambusove četke u boju i pisanje hijeroglifa na pirinčanom papiru. Za Japance, Shodo je umetnost koja nije ništa manje popularna od tradicionalnog slikarstva. Haiku je, s druge strane, oblik poezije koja koristi jednostavne izraze da prenese duboke emocije čitaocima. Oba predmeta uče decu da poštuju svoju kulturu i vekovnu tradiciju.

    7. Skoro svi učenici moraju da nose školsku uniformu.
    Dok neke škole imaju svoju posebnu odeću, tradicionalna japanska, školska uniforma se sastoji od „vojničkog“ stila za dečake i „mornarskog“ odela za devojčice. Politika uniformi ima za cilj da ukloni društvene barijere među učenicima i da „stavi“ u radno raspoloženje. Pored toga, školska uniforma pomaže da se širi osećaj zajedništva među decom.
    28. Stopa pohađanja škole u Japanu je 99.99 odsto.
    Svi smo bili “zabušanti” bar jednom u svom životu. Ali, japanski učenici ne propuštaju časove, niti kasne u školu. Oko 91 odsto učenika u Japanu kazalo je da nikad ne ignoriše ono što nastavnik predaje. Koliko drugih zemalja se može pohvaliti ovakvom statistikom?

    9. Jedan test odlučuje budućnost učenika (slično je i kod nas).
    Na kraju srednje škole, japanski učenici imaju veoma važan ispit koji odlučuje njihovu budućnost. Učenik može da izabere jedan koledž koji želi da se upiše, a taj koledž ima zahtev za određenim rezultatom. Ako učenik ne dostigne taj rezultat, verovatno neće ići na koledž. Konkurencija je veoma jaka – 76 odsto maturanata nastavlja školovanje posle srednje škole.
    610. Godine na koledžu su najbolji „praznik“ u životu učenika.
    Nakon što su prošli kroz „ispitni pakao“, japanski učenici obično naprave malu pauzu. U ovoj zermlji, koledž se smatra najboljim godinama u nečijem životu. Ponekad, Japanci ovaj period nazivaju „odmor“ pre posla.

    Izvor: BIZLife

    Foto: Pixabay

    Piše: N.V.

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE