Ovo nije priča o vojsci

Piše: Milenko Vasović

Svaki deseti vojnik u Srbiji  ili njih 800  godišnje, napusti posao zbog male plate. Srpski vojnici po ugovoru najlošije su plaćeni od svih kolega u bivšim jugoslovenskim republikama.

Njihova mesečna zarada  je 32.000 dinara ili oko 260 evra. U Makedoniji je, kako piše „Politika“, plata vojnika profesionalca 417 evra, u BiH 450, Crnoj Gori 470, a o plati u Sloveniji  i Hrvatskoj da i ne govorimo.

Plata srpskog vojnika još je mizernija ako se uporedi kupovna moć. Tako, na primer, vojnik u Makedoniji za svoju platu može da kupi  572 litra evrodizela, u BiH 533 a u Crnoj Gori 522. Srpski vojnik za svoju platu može da natoči jedva 244 litra istog goriva. Kada bi, kojim slučajem, gorivo kupovao u Makedoniji natočio bi 356 litara. Nešto debelo nije u redu.

I u drugim državnim službama plate su manje nego u okruženju, ali nije svejedno da li je mala plata šalterskog radnika ili onoga koji  treba da brani zemlju. Ima li šansi da se situacija makar malo popravi, ne samo za vojsku nego za sve  zaposlene u državnoj službi?

Šta kažu činjenice?  Od 465 miliona evra koliki je srpski vojni budžet oko 60 odsto ode na plate, ostatak je nedovoljan za druge rashode i modernizaciju. Vojni bužet za 2016. je ostao isti kao i 2015, a male su šanse da se i u 2017. poveća.

Zašto? Zato što je država Srbija prezadužena. Dužna „kao Grčka“. Verovatno niste znali da godišnje dajemo mnogo više na otplatu dugova nego za bezbednost zemlje. Tačne podatke vlasti ne vole često da saopštavaju. Bili bi to čisti autogolovi, jer svaki domaćin  u Srbiji se naježi i na samu pomisao duga.

Spoljni dug Srbije prešao je 27 milijardi evra. Godišnje se za otplatu, što glavnice, što kamata, iz državne kase izdvoji od devet do 15 odsto budžeta. Ako je budžet Srbije za 2016. nešto iznad  997  milijardi dinara to znači da je servisiranje duga  1,5  do 2,5  puta veće nego ceo vojni budžet koji je oko 56 milijardi dinara. Uzeli smo za primer vojsku, a mogli smo zdravstvo, prosvetu, pravosuđe, policiju. Računica je svuda slična.

Tako je u ovoj godini a sledeća 2017. će biti još teža, jer stižu za vraćanje nove, veće rate. Šta onda čovek da pomisli kad se seti da je premijer Srbije pre godinu dana govorio da mu je neprijatno koliko nam dobro ide. Ili, kako da građani veruju u najnoviju tvrdnju Aleksandra Vučića  da „ukoliko nastavimo sa pozitivnim ekonomskim trendovima možemo pre kraja godine da razgovaramo sa MMF o povećanju primanja“.

I na kraju malo podsećanje – cela SFRJ je u godini raspada dugovala „samo“ 19 milijardi dolara i to se smatralo velikim dugom. Do kraja godine naš spoljni dug će još narasti. Kada bi nam proizvodnja rasla po stopi zaduženja, mi bismo već bili vodeća ekonomska sila planete.

Ovo nije priča o vojsci , vojska je samo uzeta za primer. Prezadužena zemlja prvo mora da zaustavi zaduživanje, pa potom mogu da rastu plate.

Izvor: BIZLife