Panika u Nemačkoj, Bosanac želi da preuzme upravu nad bavarskim proizvođačem auto-delova

Ovih dana se u Nemačkoj mnogo govori o porodici Hastor iz Bosne i Hercegovine. Ona, naime, želi da preuzme upravu nad proizvođačem auto-delova Gramer iz bavarskog Amberga. Reč je o firmi specijalizovanoj za razvoj i opremu komponenti i sistema automobilskog enterijera, kao i sedišta za terenska vozila. Hastori već drže 20 odsto Gramera.

Preduzeće Nijaza Hastora i njegovih sinova Kenana i Damira našlo se u udarnim vestima prošlog leta, piše Miheal Martens za Frankfurter Algemajne cajtung, „kada je u sporu oko uslova plaćanja privremeno prestalo da isporučuje delove Folksvagenu. Time je i proizvodnja najvećeg proizvođača automobila na svetu bila delimično obustavljena. Hastor je to mogao sebi da priušti, jer je decenijama strpljivo i sistematično kupovao deo po deo svoje imperije koja se sastoji od raznih proizvođača auto-delova, čiji proizvodi ne mogu da se preko noći zamene drugim“.

Drugi pogled

„U Volfsburgu (Folksvagen) su govorili o uceni, a u nekim medijima je Hastor nazivan mafijaškim kumom kojem se ne može verovati. Ali, već i tada je bilo i sasvim drukčijih glasova. Jedan bivši menadžer Folksvagena je za ove novine rekao da se Hastor uvek korektno ponašao prema toj firmi. U Folskvagenu žive kao bubrezi u loju, ali svoje liferante tretiraju kao stoku. Bilo je vreme da neko počne da se brani.“

„Ako porodica (Hastor) preuzme kontrolu u Grameru, napisao je list Virtšaftsvohe pre nekoliko dana, onda bi pravila igre između proizvođača automobila i proizvođača auto-delova, pravila koja su etablirana decenijama, mogla da se trajno promene – i da prestane jednostrani diktat proizvođača. Tada bi nastao dijalog na jednakim pozicijama. Proizvođače automobila bi to moglo skupo da košta“.

Fondacija Hastor

Martens prenosi da je u godini u kojoj se održavaju izbori za Bundestag razumljivo da se se tim povodom oglasili i političari. On citira bavarsku ministarku privrede Ilze Ajgner koje je rekla da „Hastor igra neodgovornu partiju pokera preko leđa preduzeća i njegovih zaposlenih“ i dodala da ovaj biznismen ugrožava budućnost Gramera. To mišljenje dele i sindikati, a u Ambergu su održane čak i demonstracije sa transparentima protiv Hastora.

No, autor se u nastavku pita: „No, da li su Hastori zaista takvi grabljivci i socijalno bezosećajni igrači pokera, kakvim ih prikazuju sindikati i neki nemački mediji? To ljudi bar u njihovoj zemlji Bosni i Hercegovini uopšte ne vide tako. Tamo se pričaju drukčije priče, u kojima su Hastori socijalno angažovani i odgovorni poslovni ljudi čak i u surovom biznisu proizvođača automobilske opreme u kojem se sve meri u cent i sekund. To je bilo jasno i na Sarajevskom biznis-forumu (SBF) koji je završen u utorak. Tamo se, bar među domaćim gostima u velikoj Sali parlamenta u Sarajevu, razlegao veliki aplauz“ kada je nagradu Islamske banke za razvoj, koja se dodeljuje zaslužnim preduzećima, dobila fondacija Hastor, osnovana 2006. Ona daje stipendije mladim Bosancima iz siromašnih porodica, ali i humanitarnu pomoć kao, na primer, posle velikih poplava koje su 2014. opustošile jugoistočnu Evropu.“

Fondacija Hastor, koja navodi da je od svog osnivanja dodelila više hiljada stipendija učenicima u privredi i studentima, od kojih većina danas ima posao. Trenutno podržava više od 1700 stipendista – što nije malo u zemlji sa oko 3,5 miliona stanovnika. A osnovala je i Takt-akademiju koje je nastala u saradnji sa preduzećima i popunjava rupu u bosanskom školstvu zbog koje ljudi ne mogu da nađu posao ili emigriraju.

Izvor: Dojče vele/B92

Foto: Beta