PARADOKS VREDNOSTI: Da li vrednujemo prave stvari? (VIDEO)
Zamislite da ste u kvizu u kojem možete da birate da li će vaša nagrada biti dijamant ili flašica vode. Rekli bismo da je izbor lak jer je dijamant mnogo vredniji. Sada zamislite isti izbor ali ovoga puta niste u kvizu već danima lutate dehidrirali u pustinji. Da li je vaš izbor isti?
Ovo je paradoks vrednosti. Njega je prvi puta je zabeležio pionir ekonomije Adam Smit objašnjavajući da definisanje vrednosti nečega nije lako kao što se čini.
Kada ste birali na kvizu razmišljali ste o vrednosti razmene nagrade za druga dobra, kao što je novac. Ipak, u ekstremnim situacijama kao što je ona u pustinji važna nam je upotrebna vrednost. S obzirom na to da možemo birati samo jedno od dva ponuđena, moramo razmišljati o ceni te prilike, odnosno šta gubimo odabirom drugog predmeta. Dakle, nije važno za koliko miliona možete prodati dijamant ukoliko umrete od žeđi u pustinji.
Mnogi moderni ekonomisti se susreću i bave paradoksom vrednosti kako bi sjedinili ova razmatranja i činjenice u koncept korisnosti. Ovaj koncept označava koliko je neka vrednost u stanju da zadovolji htenja i potrebe neke persone.
Korisnost se može primeniti na sve. Od primarne potrebe za hranom do užitka pri slušanju omiljene pesme. Ona prirodno zavisi od osobe i okolnosti. Ekonomija tržišta je jednostavna u ovom segmentu, ili nam se tako čini. Onoliko koliko nam nešto znači (ili ima vrednost za nas) toliko smo spremni da platimo.
Zamislite da ste ponovo u pustinji ali da ovoga puta možete birati između dijamanta i vode na svakih pet minuta. Većina ljudi će prvenstveno uzeti onoliko vode koliko im je potrebna do kraja puta, a zatim će uzimati što više dijamanata. Ovo se naziva marginalna korisnost.
Ona podrazumeva da kada birate između vode i dijamanta vi posmatrate korist od svake pojedinačne flašice vode kao i svakog dijamanta. Ipak, prva flašica vode vredi više od bilo kojeg dijamanta, ali kako vreme odmiče sve ste vitalniji i potkrepljeniji, vaša potreba za vodom se smanjuje, a svaka flašica postaje dodatni teret. Tada počinjete da birate dijamante.
Ovo nije slučaj samo sa vodom. Što više stvari imate i nakupljate one vam postaju manje korisne i manje uživate u njima jer ih imate u izobilju. Ovo se zove opadajuća marginalna korisnost.
Ovo je čest problem ljudi koji imaju sve i koji više ni u čemu ne mogu da uživaju. Zamislite da stalno jedete u skupom restoranu ili da neprestano kupujete kartu za isti film. Uskoro i obrok i karta za vas imaju vrednost ravnu nuli.
Ne mora biti reč samo o marginalnim vrednostima već o situacijama iz svakodnevnog života. Ključ je u vrednovanju vremena i resursa koje trošimo. Nakon što zadovoljimo osnovne potrebe mi odlučujemo da ulažemo u izbore koji su za nas korist ili užitak. Svako od nas sebi treba da postavi pitanje da li ulaže u prave stvari i da li su te stvari zaista vredne.
Važno je znati da se ulimativan izvor vrednosti krije u svakome od nas. U onome što delimo, u onome u čemu uživamo i u onome što sami biramo.
Pogledajte video:
[preporucene_vesti ids=“249491, 248216, 247266″]
Izvor: BIZLife
Foto: pixabay
Piše: D.G.
