Penzioneri svih zemalja, uozbiljite se
Piše: Nataša Mijušković
Ako “zaboravite” da 24. aprila glasate za listu broj 1, pa ona izgubi, zaboravite i na penziju. Ili, “siguran glas” za “sigurnu penziju”. Na to se, ukratko, svodi izjava predsednika Partije ujedinjenih penzionera Srbije Milana Krkobabića po kojoj će, izvesno je, biti upamćen u ovoj izbornoj kampanji. Ako ne budu “ozbiljni” penzioneri će, nastavlja, džaba čekati poštara. Upozorenje je uputio sa predizbornog mitinga u Kraljevu, 2. aprila. Olakšavajuća okolnost bi bila da je to saopštio samo dan ranije, na Dan šale, odnosno onog dana kada je predsednik Vlade Aleksandar Vučić posumnjao da bi koalicija koju predvodi mogla i da izgubi izbore.
Šta je nagnalo deklarativnog zaštitnika penzionera na takvu izjavu? Jer, njegovo svojevrsno uputstvo za glasanje svojevrsna je uvreda za oko 1 736 000 penzionera koji, u proseku, mesečno primaju oko 23 500 dinara. Odgovor se može pronaći i u anketi na Televiziji N1. Izjava svakog drugog anketiranog penzionera svodi se na: “Neka i ukinu penzije, glas ne dam”, a one druge polovine, koja na kartonskim kutijama ispred Starog Merkatora u Novom Beogradu pokušava dodatno da zaradi: “Daću im glas, pa nek’ bude i gore”.
Strahom do “sigurnog glasa”? Udruženje sindikata penzionera Srbije tvrdi da je reč o klasičnom krivičnom delu obmane, odnosno širenju panike među građanima. Pa nastavljaju: “U ovakvom zastrašivanju birača ima elemenata krivičnog dela zbog širenja lažnih informacija, s ciljem da se u narodu izazovu panika i strah”. A ono zbog čega bi svi, zapravo, odavno trebalo da strahujemo jeste činjenica da ovakav penzijski sistem, dugoročno, nije održiv. Jer, zaposlenih je tek 20 000 više nego penzionera, a da bi sistem bio optimalan – na jednog penzionera dolaze četiri zaposlena. U sadašnjoj situaciji, kada je odnos 1:1, Fond PIO se svakog meseca dotira iz budžeta sa 50 odsto potrebnog iznosa! Ali, to je već neka druga priča za koju nije kriv nekadašnji zagovornik 13. plate, Milan Krkobabić.
Krajem marta, takođe u izbornoj kampanji, lider PUPS-a izjavio je u Leskovcu da je oko 700 000 penzionera, čije penzije prelaze 25 000 dinara, pre godinu i po dana pristalo na smanjenje penzija, svesni da će one tako biti sigurne i redovne, ali i zbog budućnosti mladih u zemlji. Gde i kada su penzioneri anketirani nije spominjao, baš kao ni njihova Ustavom zagarantovana prava. Valja se, međutim, prisetiti da je smanjenje dela penzija u jesen 2014. godine PUPS podržao saglasivši se sa obrazloženjem vladajuće koalicije, kojoj pripada, da su penzije dva puta neosnovano povećavane 2008. godine. Međutim, zaboravljaju da kažu da je baš krajem te godine njihov uslov za ulazak u Vladu Mirka Cvetkovića bilo povećanje penzija za bar 10 procenata (iako su penzije već bile povećane u januaru iste godine). Treba li pominjati da realnog uporišta u budžetu za to nije bilo, ali je DS pristao na ultimatum kako bi nekako sastavio Vladu, s većinom tankom kao penzionerski novčanik.
Tako sada PUPS, posle odluke o povećanju penzija koju je doneo dok je bio s demokratama i posle odluke o smanjenju dela penzija, dok je u Vladi naprednjaka, preti svojim biračima da će ostati bez penzija ne budu li ozbiljno pristupili glasačkom listiću! Dosledno, baš kao i glasanje PUPS-a u jesen 2013. godine, kada se smenjivao gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Principijelni i otporni na pritiske, kako su tada govorili, sve hvaleći prvog čoveka prestonice, glasali su za njegovu smenu. Ali, i to je za neku drugu priču.
I, na kraju, red je da se makar parafrazira izjava prvog čoveka “Pošta Srbije”. „Nema viška radnika u Pošti, samo manjka posla” mogla bi da se zameni sa: “Nema viška penzionera, samo manjka pameti na ključnim mestima”. A Krkobabić bi trebalo da posluša Krkobabića koji je, ne tako davno, izjavio da se penzioneri – ne podrazumevaju.
[preporucene_vesti ids=“232628″]
Izvor: BIZLife
