PITANJE NAD PITANJIMA: Kako se postaje mudar?
Na pitanje ’Šta to znači biti pametan’? verovatno biste bez mnogo premišljanja imali odgovor. Ali, ono što može da zbuni je pitanje ’Šta znači biti mudar?’ ili ’Za koga kažete da je mudar čovek?’. A, još je složenije pitanje ’Kako se postaje mudar?’.
Mudrost je sposobnost praviti valjane i zdrave izbore koji su bazirani na iskustvu, kažu neki psiholozi. Za mnoge filozofe to je vrlina, od Aristotela do Konfučija, od hrišćanstva do budizma i taoizma. Neki psiholozi bi to lepo rekli ’mudrost je ta koja razlikuje veliki lidere od ostatka sveta’.
Kako razmišljaju mudri ljudi i kako postati mudar?
Mudrost nema veze sa godinama. Možete biti mudri sa 30, čak mudriji od osobe stare 60 godina. Životno iskustvo i različite životne okolnosti ne doprinose značajno mudrosti. Inteligencija takođe nema značajnu vezu sa mudrošću. Mudar čovek je takav zato što uči iz svakog iskustva i ta znanja primenjuje u svakoj prilici. Negovati mudrost je svestan i nameran izbor svakog čoveka shodno godinama i inteligenciji i to se postiže sledećim princima:
Na svet treba gledati kao da je siv, a ne crn i beo.
Dobar je primer, recimo, mišljenje o devojci koja ima 15 godina i koja želi da se uda. Oni manje mudri bi rekli: ’Da se uda sa 15? Rano je! To je pogrešno! Luda ideja!’
Mudar komentar bi ovu udaju posmatrao sa više stanovišta:’Nije dobra udaja za ovako mladu osobu, ali treba uzeti u obzir njene životne okolnosti. Možda je odrasla u takvom tradicionalnom duhu, možda je ostala bez roditelja, možda je odgajana u vrednostima koje su potpuno drugačije od naših. Treba uzeti u obzir i njeno emotivno stanje’. Mudrost je ta koja uvek sumnja i postavlja pitanja.
Mudri ljudi uspostavljaju ravnotežu između ličnih interesa i opšteg dobra. Mudri ljudi vide šire od svojih interesa, ’dalje od svog nosa’. Mudar i egocentrik ne mogu biti jedna osoba. Onaj ko u svojim stavovima ne vodi računa o interesima drugih ljudi, ne može biti mudar. Ali, to ne znači da je mudar večita žrtva zarad tuđe koristi. On nalazi balans i srednje rešenje koje će zadovoljiti druge, a i njemu doneti korist.
Status quo je neprihvatljiv. Mudri ljudi neumorno postavljaju pitanja i preispituju sva pravila. Umesto da stvari prihvate kakve jesu, mudraci se trude da pronađu bolja rešenja.
Trude se da razumeju. Ne osuđuju. Većina kategoriše i lepi etikete na ponašanje drugih ljudi – ’dobro’ ili ’loše’. Mudar čovek razmišlja detektivski – njegov je cilj da objasni tuđe ponašanje i da ga razume, a ne da vrednuje i smešta u kategorije.
Svrha je ispred zadovoljstva. Mudri ljudi nisu srećniji od ostalog dela sveta pre svega jer su veći kritičari i misle ’na duge staze’. Smisao stvari i njihova svrha je ono što mudrace zanima, a zadovoljstvo i sreća su u drugom planu.
’Mudar je ko uči od svakoga.
Mudar je ko upravlja svojim strastima…’ (Benjamin Frankin)
(Izvor: Psychologytoday, istraživanje objavilo udruženje American Psychological Association)
