PLATE U REGIONU: U Srbiji najveći rast, a i dalje na dnu
Iako je najveći rast plata u regionu u prošloj godini zabeležen u Srbiji, čak i sa tim „rekordom“, upravo je Srbija na dnu lestvice po visini prosečne zarade u okruženju.
Najveća prosečna plata u prošloj godini na prostoru bivše Jugoslavije isplaćena je u Sloveniji i iznosila je 1.004 evra, dok je najmanja bila u Srbiji 361 evro.
Prosečna plata u Crnoj Gori prošle godine bila je 482, u Hrvatskoj 747, u Bosni i Hercegovini 422, a u Makedoniji 365 evra. Međutim, kada se pogleda rast prosečne plate u 2015, jasno je da je on najveći u Srbiji.
Naime, prosečna plata u Sloveniji prošle godine porasla je za svega 1,49 evra, u Hrvatskoj za 5,44, a kod nas za 34,77 evra, jer je Srbija u prošlu godinu ušla sa prosečnom platom od svega 326,42 evra.
Milan Ćulibrk
Po oceni ekonomiste Milana Ćulibrka, problem je u niskom standardu i nije dovoljno imati najveći rast plata u jednoj godini, ako se kreće sa najnižom osnovicom u komšiluku.
„Tačno je da samo mi imali najveće povećanje prosečne plate, ali ne sme se zaboraviti sa kakvim startom smo se u trku upustili. Ukoliko plate najbrže rastu u Srbiji, a i dalje su najniže u regionu, onda je jasno da imamo problem i da je on u ekonomskoj snazi i moći ove države, koja je najgora ekonomija, prema 10 bitnih indeksa, na prostoru bivše Jugoslavije„, kaže Ćulibrk za Dnevnik.
On ukazuje na to da bi u Srbiji na prosečnu platu, kao što je to u svim drugim evropskim državama, trebalo da utiču veće plate u privredi, odnosno da bi one morale biti veće nego u javnom sektoru, ali da to izostaje.
„Problem je što su plate u našoj privredi male ili se barem tako prikazuju, jer radnici na papiru dobijaju minimalnu zaradu, ali im se deo daje na ruke, pa mnogi poslodavci plaćaju poreze samo na minimalac.“
Ipak, u osnovi je veliki problem to što je država dozvolila da su plate u javnom sektoru i dalje značajno veće plate od onih u privatnom. Sa druge strane, privatnici koji dobro posluju, trebalo bi da srazmerno tome povećaju i plate svojih zaposlenih, a ne da svekoliki profit zadržavaju samo za sebe. Onda bi i ukupna prosečna plata bila veća, objašnjava Ćulibrk.
Ukoliko se sprovode najavljena racionalizacija javnog sektora i bez posla ostane oko 30.000 zaposlenih onda će, smatra Ćulibrk, prosečna srpska plata za ovu godinu biti još manja.
Teško da poslodavci pristanu na veći minimalac
Za naredni mesec najavljeni su pregovori oko povećanja minimalne zarade u Srbiji, a trebalo bi da ona bude povećana sa 121 na 140 dinara po satu.
Ćulibrk, međutim, ne veruje da će biti postignuta saglasnost oko povećanja minimalne cene rada, bez obzira što je ona među najnižim u Evropi, jer smatra da na to poslodavci jednostavno neće pristati.
Uostalom, i da se poveća minimalac to ne znači da će ukupna prosečna plata u Srbiji na kraju godine biti veća, jer ona se ne povećava minimalcem već većim zaradama od onih koje su u javnom sektoru, smatra Ćulibrk.
Izvor: B92, Dnevnik
