Poljoprivrednici, stočari i ostale žrtve klimatskih promena tuže EU
Porodice širom Evrope i sveta tužile su Evropski parlament i Savet Evropske unije Evropskom sudu zbog dozvoljavanja visokih emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine i izostanka zaštite građana, saopštile su ekološke organizacije.
Sposobnost porodica širom Evrope da svojim radom nastave da zarađuju za pristojan život dovedena je u pitanje zbog klimatskih promena, zbog čega je grupa takvih porodica danas pokrenule takozvanu “klimatsku tužbu” protiv Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije.
Tužba koja je podneta Evropskom sudu temelji se na nedovoljnom cilju koji je Evropska unija utvrdila za smanjenje emisija sa efektom staklene bašte do 2030. godine i to za najmanje 40% u odnosu na nivo emisija iz referentne – 1990. godine. Ovako definisani cilj je, tvrdi se u tužbi, nedovoljan u odnosu na stvarnu potrebu za sprečavanjem opasnih klimatskih promena, to jest nedovoljan za zaštitu fundamentalnih prava na život, zdravlje, rad i imovinu.
Deset porodica iz Portugalije, Nemačke, Francuske, Italije, Rumunije, Kenije, Fidžija i švedsko udruženje mladih “Sáminuorra” presavile su tabak zbog klimatskih promena koje već utiču na njihovu sposobnost da zarade dohodak, na njihove domove, tradicionalna porodična zanimanja i kulturu. Prema njihovoj “klimatskoj tužbi” koja je danas podneta Evropskom sudu, Evropska unija bi po međunarodnom pravu morala da definiše ambicioznije ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte kako bi zaštitila njihova osnovna prava. Ovom tužbom klimatske promene se tretiraju kao pitanje ljudskih prava a Evropska unija se poziva na odgovornost za njihovu zaštitu, kao i zaštitu ljudskih prava današnje dece, odnosno budućih generacija.
Porodice koje su pokrenule tužbu ukazuju na manjkavost ciljeva Evropske unije do 2030 godine kroz prizmu tri konkretna pravna akta, koji regulišu emisije gasova sa efektom staklene bašte u Evropskoj uniji, i to Direktivu o šemi za trgovanje emisijama (“the Emission Trading Scheme Directive”), Uredbu o raspodeli truda (“the Effort Sharing Regulation”) i Uredbu o korišćenju zemljišta, promeni namene zemljišta i šumarstvu (“the Land Use, Land Use Change and Forestry Regulation”). Porodice-tužioci tvrde da ova tri pravna akta dozvoljavaju više emisija gasova sa efektom staklene bašte od nivoa koji Evropska unija može da ostvari prema postojećim potencijalima Unije za njihovo smanjenje.
72-godišnji Maurice Feschet, objašnjava razloge koji su motivisali njegovu porodicu da učestvuje u tužbi: “44% za 6 godina – eto toliki je naš gubitak prinosa u Provansi (Francuska) zbog klimatskih promena koje nas pogađaju sve jače i snažnije. U evropskoj politici mora doći do hitnog podvlačenja crte i razmatranja principa demokratije. Evropska unija sad naprosto mora čuti svoje građane koji trpe pod uticajem klimatskih promena i sprovesti neophodne mere zaštite svojih građana”
Sanna Vannar, predsednica omladinske zadruge “Sáminuorra” u Švedskoj ističe: “ukoliko izgubimo severne jelene, Saami kultura će biti izgubljena. Mnogi mladi u Saami zajednici žele uzgajati severne jelene, ali je ovakva budućnost neizvesna pre svega zbog pretnje klimatskih promena. Ovom problemu se mora hitno pristupiti zbog sigurnosti naše i budućih generacija.“
Ove porodice predstavljaju advokati Roda Verheyen, Prof. Gerd Winter i Hugo Leith. Roda Verheyen kaže: „Klimatske promene su već sada pravno pitanje u mnogim zemljama Evrope i širom sveta. Porodice koje su pokrenule ovu tužbu uzdaju se u pravoduđe Evropske unije radi zaštite svojih osnovnih prava na život, zdravlje, rad i imovinu kojima klimatske promene sve više prete. Evropsko pravosuđe mora da sasluša ove porodice i obezbedi im adekvatnu zaštitu.“
Ovim porodicama pridružile su se brojne nevladine organizacije, naučnici i građani ubeđeni da Evropska unija može i mora imati veće ambicije u pogledu takozvanih klimatskih ciljeva do 2030. godine. Naučnici iz organizacije Klimatske analize (Climate Analytics) obezbeđuju interdisciplinarnu naučnu osnovu za ovu tužbu koja pokazuje jasne dokaze o uticaju klimatskih promena na ove porodice. Šta više, tužba se oslanja i na indikacije realnih mogućnosti onoga što se može preduzeti radi dodatnog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte daleko ispod nivoa koji je predviđen važećim klimatskim ciljevima Evropske unije. Nemačka nevladina organizacija Zaštiti planetu (“Protect the Planet”) pokriva sve troškove ove tužbe da bi se porodicama omogućila dostojna prilika da zaštite svoja prava. Mreža za klimatsku akciju (“Climate Action Network”), najveća evropska mreža sa 150 organizacija fokusiranih na klimatske promene i energetiku u više od 30 evropskih zemalja, koje predstavljaju više od 1700 nevladinih organizacija, takođe podržava ovaj hrabri postupak porodica koje su pokrenule tužbu prepoznajući hitnost sa kojom je neophodno delovati na zaštiti njihovih osnovnih prava.
Wendel Trio, direktor Mreže za klimatsku akciju Evrope (“Climate Action Network, CAN Europe”) kaže “2015. godine države su se u okviru Pariskog sporazuma složile da će uložiti napore sa ciljem ograničenja porasta temperature na 1.5°C. Međutim, jasno je da postojeći klimatski ciljevi Evropske unije do 2030. godine nisu dovoljno ambiciozni da bi se ispoštovale obaveze preuzete Pariskim sporazumom i da ih je neophodno povećati. Ova tužba podvlači hitnost i neophodnost podizanja klimatskih ciljeva Evropske unije do 2030 godine.”
Carl Fechner, ko-osnivač organizacije Zaštiti planetu (“Protect the Planet”) kaže: “Ovom tužbom zahteva se više od simboličnih postupaka i daje se glas čitavom čovečanstvu, a posebno onim ljudima širom sveta koji već trpe posledice klimatskih promena. Ova tužba jasno poručuje da moramo preći sa reči na dela i to odmah!”
Izvor: BIZLife
Foto: youtube
