Poljska ostaje pri sistemu produžene odgovornosti proizvođača

Poljsko ministarstvo za zaštitu životne sredine razmatralo je troškove uspostavljanja sistema multimaterijalnog depozita za ambalažni otpad, kao jedan od elemenata uključivanja paketa EU za otpad u poljsko pravo. Najnoviji izveštaj koji je uradila kompanija Deloitte utvrdio je da samo 10 zemalja u EU ima slične sisteme. Ovaj sistem, koji se pokazao kao skuplja opcija od unapređivanja postojećeg sistema, koštao bi građane Poljske oko 24 milijarde zlota (5,8 milijardi EUR) i podrazumevao bi postavljanje mreže od 118,000 automatizovanih tačaka za prikupljanje ambalaže širom zemlje, gde bi gradjani mogli da vrate iskorišćenu ambalažu i za to dobiju odgovarajuću propisanu nadoknadu.

Međutim, zamenik ministra za životnu sredinu, Słavomir Mazurek je nedavno  ukazao na to da trenutni sistem prikupljanja ambalažnog otpada i reciklaže u Poljskoj koji prikuplja i sortira otpad u centralizovanim punktovima, košta samo 70 miliona zlota godišnje (17,5 miliona EUR). „Šema depozita može biti efikasan način za dobijanje sekundarnih sirovina, ali prilikom razmatranja alternativa, moramo imati u vidu troškove rada takvog sistema“, rekao je Mazurek.

Jedan od razloga Mazurekovog opreza u vezi sa depozitnim sistemom je činjenica da Poljska postiže veoma dobre rezultate pod postojećom EPR šemom: u 2016. godini reciklirano je 73,1% odsto svog papira (u poređenju sa zahtevima EU od 60%), 47,4% plastike (zahtev EU je 22,5%) i 53,3% aluminijuma (cilj EU je 50%).

Sistem produžene odgovornosti proizvođača u Srbiji je uspostavljen 2010. Godine i za proteklih 8 godina su ciljevi ispunjeni u skladu sa Uredbom. Jedan od operatera sistema, kojih ima ukupno šest, Sekopak je do sada je u ovaj sistem investirao 405 miliona dinara, odnosno 3,3 miliona evra.  U periodu od 2010 – 2017. operateri sistema su zajedno sa svojim partnerima sakupili i poslali na reciklažu 800 hiljada tona ambalažnog otpada.

Cilj za 2017 je ispunjen sa 50% , što je minimalni cilj za ulaza u EU, te će Srbija do momenta sticanja punopravnog članstva ostvarivati još bolje rezultate.  Interesantno je da su zemlje u okruženju kao sto su Bugarska i Rumunija  imale tranzicioni period prilagođavanja Direktivi od osam godina do deset godina od trenutka kad su pristupile EU, što sa Srbijom neće biti slučaj.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay