Polovna garderoba „preplavila“ Srbiju
Na stotine tona polovne garderobe svakog meseca pređe našu granicu, najčešće u krcatim džakovima, da bi nakon selekcije završila na rafovima „sekndhendova“ u kojim se po svemu sudeći, danas odeva dobar deo Srbije.
Trgovci je nabavljaju uglavnom u zemljama Evropske unije i stavljaju u promet u legalne i nelegalne tokove nudeći je po čak i za naše prilike prilično prihvatljivim cenama.
Vlasnici prodavnica ili tezgi polovne garderobe, nerado govore o detaljima svog biznisa kao što su podaci o količini robe koja im prolazi kroz ruke, ali priznaju da svakih par dana stižu nove stvari. Zarada svakako postoji, a zbog relativno niskih cena ove robe, profit leži u što većem obimu prodaje.
Danas nema grada u Srbiji koji nema bar jednu prodavnicu polovne garderobe. Isto tako gotovo da nema žitelja Srbije koji u ormanu nema bar jednu stvar kupljenu u prodavnicama polovne odeće. Kupovina u ovakvim radnjama je pravi hit, za neke trend, pazar bez predrasuda…
Čak i među poznatim ženama sa estrade, ali i među intelektualkama ima mnogo onih koje se hvale time da garderobu pazare samo u prodavnicima polovne odeće i to ne zato što nemaju novca za nove stvari, već što smatraju da se dobre i kvalitetne stvari mogu kupiti i za mnogo manje novca, a osim toga kupovina u sekendhendu je postala ozbiljan trend pa se i na društvenim mrežama svakodnevno mogu videti kako se, uglavnom žene hvale svojim „pronalaskom“ u sekndhendu.
Sa druge strane, kupcima tanjeg novčanika oblačenje u ovakvim radnjama je jedina prilika da dođu do potrebnih pantalona, košulja, džempera, sakoa… Pogotovo što osim iznošene garderobe u radnjama ima i brendiranih, gotovo novih stvarih, pa takva odeća zauzima i posebno mesto.
Prodavci znaju isto da budu u trendu pa kopirajući velike brendirane butike, imaju osmišljen marketing, opremaju izloge i mame kupce porukama o novim kolekcijama, odbrojavaju dane do sniženja…
Ekspanzija prodaje polovne garderobe najviše smeta konfekcinarima koji šiju odeću i koji kažu da ovakva roba šteti njihovom biznisu, ali i državi koja u najvećoj meri ostaje uskraćena za takse i poreze.
Iz Klastera tekstila Vojvodine Bogomir Bojić kaže da je u Privrednoj komori Srbije ove sedmice formirana komisija koja treba da napiše strategiju protiv sive ekonomije.
U sivoj zoni je ogroman deo polovne odeće. Velike količine garderobe stiže u kontejnerima po neverovatno niskim cenama, a bezmalo 70 odsto takve robe se prodaje na pijacama gde nema ni fiskalne kase niti se naplaćuje PDV, kaže Bajić.
Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća kaže da je u zemljama EU zabranjen uvoz polovne garderobe na kilogram. Takva odeća u zemljama porekla treba da bude reciklirana, ali ta reciklaža košta pa im je lakše da je pošalju nama. U Evropi je manje takvih radnji, a kod nas bezbroj, samo u Beogradu ih ima više od dve stotine, kaže on.
Izvor: Dnevnik
