Poluprazne učionice za mesare, pekare…Za obućara se prijavio SAMO JEDAN učenik

Za mnoge zanate nema interesovanja među budućim đacima, pa je tako u Beogradu samo jedan učenik upisao je obrazovni profil obućar. Za instalatera u Sopotu nije bilo nijednog zainteresovanog, a za bravara od dva do pet đaka po odeljenju, u zavisnosti od škole.

Iako je reč o traženim zanimanjima, poluprazne će biti i učionice za pekare, mesare, bravare, zavarivače, mehaničara za rashladne uređaje…Iz Foruma srednjih stručnih škola upozoravaju da, zbog malog interesovanja, pojedinim zanatskim školama preti zatvaranje.

Iako je mehaničar rashladnih uređaja traženo zanimanje, gotovo u svakom odeljenju od 15 učenika ima više od polovine slobodnih mesta. Prazne su i klupe i u Hemijsko-prehrambenoj školi, gde je na 54 mesta za pekara upisan 21 učenik, a za mesara osam, od planiranih 30. Isto je i u poljoprivrednim, građevinskim i mašinskim strukama.

„Nemoguće je da su građevinske i poljoprivredne škole prazne, u trenutku kada se u Beogradu najviše gradi i kada je razvoj poljoprivrede jedan od prioriteta države“, kaže predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda Milorad Antić.

Najveću krivicu za to snose direktori, koji su dužni da osmisle kako da na što bolji i jednostavniji način svršenim osmacima približe zanimanje i zainteresuju ih za upis. Oni moraju biti menadžeri, koji će se baviti i marketingom škole.

AKO u odeljenju ima manje đaka, od propisanog minimuma od 15 učenika, biće im ponuđeno da budu premešteni na drugi obrazovni profil, za šta je potrebna saglasnost roditelja. U slučaju da se ni đak, ni roditelji ne slože sa „ponudom“, biće upisani u neku drugu školu.

Antić ističe da i rogobatni nazivi pojedinih obrazovnih profila odbijaju đake, koji i ne znaju šta se konkretno krije iza „stručnog“ imena. On smatra da zanimanja treba da imaju nazive koje narod prepoznaje i zna šta znače.

Ne može se profil, gde se upisalo pet učenika, zvati operater osnovnih građevinskih površina ili dekorater zidnih površina, sa istim brojem upisanih đaka, navodi Antić.

Deca i ne znaju da se iza prvog naziva kriju tri zanimanja – zidar, tesar, armirač, dok je drugo poznato kao tapetar. Na gradilištima umesto školovanih majstora rade priučeni, jer im je lakše da završe neku obuku, nego da tri ili četiri godine idu u školu.

Antić smatra da je krajnje vreme da država i škole sa timovima za razvojno planiranje i tržište rada, preduzmu nešto kako bi se zanatske škole oživele.

Izvor: Novosti

Foto: Beta