Poreska problematika i srpska privreda
Piše: Mr Sandra Milenković Nikolić, dipl. Ekonomista i master komunikolog
Porezi predstavljaju najvažniji izvor prihoda budžeta i bez njih država ne bi mogla da finansira javna dobra i zajedničke potrebe, kao što su javni red i mir, obrazovanje, infrastruktura, zdravstvo, zaštita svojine, odbrana i slično. Otkad postoji država, postoji i potreba da se finansira kako bi građanima pružala usluge od opšteg značaja. Na osnovu izveštaja Svetske banke „Doing Business 2018”, Srbija je pozicionirana na 43. mestu, od ukupno 190 ekonomija. U oblasti plaćanja poreza, u odnosu na izveštaj koji je objavljen 2017. godine, pozicija Srbije se pogoršala i sada zauzima 82. mesto.
Srpska poslovna zajednica iznosi stav da poreski sistem trpi značajne negativne ocene, između ostalog, zbog činjenice da paralelno sa postojećim poreskim oblicima u Srbiji postoji veliki broj parafiskalnih nameta, koji povećavaju efektivno opterećenje privrede pod uslovima koji su često netransparentni i neopravdani. Kao vrsta javnih dažbina, parafiskalni nameti, zapravo, nameću obavezu za koju se ne dobija (uopšte ili u adekvatnoj srazmeri) konkretna usluga, pravo ili dobro. Dodatni problem predstavlja i to što ova oblast nije jedinstveno regulisana, već su odredbe koje je uređuju disperzirane kroz veći broj zakona i podzakonskih akata.
Poslovna zajednica ističe da je ova činjenica prepoznata od strane nadležnih organa, pa je shodno tome reforma parafiskalnih nameta započeta 2012. godine ukidanjem 138 parafiskalnih nameta. Reforma je nastavljena u 2013. godini donošenjem Nacrta zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, ali konačna verzija nikada nije usvojena. Predstavnici privrede navode da se u praksi i dalje susreću sa uvođenjem parafiskalnih nameta kroz različite neporeske propise, dok se postojeći parafiskalni nameti ne ukidaju.
Prema podacima velikog broja poslodavačkih organizacija, u 2018. godini privreda je plaćala 591 neporeski namet. Imajući ovo u vidu, predstavnici privrede ističu da donošenje Zakona o naknadama predstavlja prioritet kada se govori o reformi parafiskalnih nameta. Kao poseban problem ističu lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarina). Troškovi po osnovu plaćanja firmarine za preostale taksene obveznike značajno su povećani otkad je promenjen režim plaćanja firmarine. Ukupna obaveza jednog privrednog subjekta po osnovu firmarine doseže značajne iznose i usled različite prakse koja postoji u jedinicama lokalne samouprave.
Takođe, privrednici upozoravaju na sverastući problem neujednačene primene poreskih propisa i međusobne neusklađenosti poreskih zakona i podzakonskih akata. Dodatno, problem se javlja i prilikom postupanja poreskih organa u skladu sa obavezujućim aktima o primeni poreskih propisa, a koje daje ministar nadležan za poslove finansija ili lice koje on ovlasti. U vezi sa tim, široj javnosti ostaje nejasno da li su mišljenja koja izdaje Sektor za finansijski sistem resornog ministarstva koja se odnose na primenu međunarodnih računovodstvenih standarda i koja imaju uticaj na tumačenje poreskih propisa zaista obavezujuća.
Takođe, predstavnici domaće privrede ističu da uvođenje novih poreza i obaveza u toku fiskalne godine ili njihovo povećavanje, i to bez prethodne najave poreskim obveznicima i bez prethodnih obaveštenja koja bi im omogućila da prilagode svoje poslovne aktivnosti novim fiskalnim opterećenjima, negativno utiče na predvidivost poslovnog ambijenta i rezultate poslovanja kompanija, što loše utiče na imidž Srbije kod investitora i privlačenje stranih direktnih investicija.
Što se tiče sudske zaštite prava poreskih obveznika i postupaka koji se vode, Srbija, takođe, dobija negativan poen. Privrednici smatraju da je sudska zaštita prava poreskih obveznika izuzetno neefikasna, a da postupci koji se vode pred Upravnim sudom traju izuzetno dugo. Oni navode da sud ili uglavnom samo potvrđuje odluku Poreske uprave bez davanja argumentovanog obrazloženja za takvu odluku, ili poništi osporeno rešenje i postupak vrati drugostepenom poreskom organu bez ulaženja u suštinu spora.
Poslovna zajednica u više navrata davala je resornim ministarstvima tri inicijative: inicijativu za smanjenje poreza i doprinosa na zarade, za smanjenje poreza na dobit preduzeća sa 15 odsto na 10 odsto i za izmenu Zakona o radu, s ciljem sprečavanja mogućnosti zloupotrebe bolovanja zaposlenih.
Veliki broj privrednika smatra da je među najvećim preprekama za novo zapošljavanje radnika visoko poresko opterećenje zarada. Naime, pregledom stopa obaveznih socijalnih doprinosa i stope poreza na zarade može se videti da se veće opterećenje na zaradu ostvaruje putem doprinosa. Ukoliko se pogleda nekoliko godina ranije, može se ustanoviti tendencija pada kada je reč o stopi poreza na zarade ‒ od 2001. godine iznosila je 14 odsto, a od 2013. godine u primeni je stopa od 10 odsto. Međutim, kod obaveznih socijalnih doprinosa uočava se tendencija rasta. Tako je, na primer, stopa doprinosa za PIO od 2004. godine iznosila 22 odsto, a od 2014. godine u primeni je stopa od 26 odsto. Poreski stručnjaci navode da su porezi i doprinosi na zarade zaposlenih veoma visoki, jer poreski klin na dohotke od rada iznosi skoro 63 odsto, što znači da poslodavac uplaćuje državi značajan iznos od ukupnih troškova koje ima kada je reč o naknadama za rad.
Poslovna zajednica, takođe, navodi da bi smanjenje stope poreza na dobit pravnih lica dovelo do bržeg ekonomskog rasta zemlje i boljeg i stimulativnijeg poslovnog ambijenta nego što je to trenutno. Oni ističu da je prisutan i nedovoljan broj poreskih podsticaja i olakšica za ulaganja u osnovna sredstva. Naime, od 2014. godine ukinut je opšti poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva i razvoj kao nematerijalnu imovinu. Oni smatraju da su na ovaj način mikro, mala i srednja preduzeća dovedena u neravnopravan položaj u odnosu na velika privredna društva, jer na drugi način nemaju mogućnost za veća ulaganja i otvaranje novih radnih mesta. Predstavnici privrede smatraju da bi, svakako, trebalo da poreska politika Vlade Srbije sadrži izvesne mere i podsticaje kod investiranja u dalji razvoj privrednih subjekata, a naročito kod kompanija koje su izvozno orijentisane.
Poslovna zajednica navodi i niz poboljšanja u reformama koje su započete od strane nadležnih organa. U 2016. godini izmenjen je Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, tako da je Ministarstvo finansija postalo drugostepeni organ koji će odlučivati po žalbama protiv odluka Poreske uprave. Tokom 2017. i 2018. godine nastavljen je proces modernizacije Poreske uprave i prelaska na e-upravu, što je od koristi za sve poreske obveznike. Početkom 2018. godine nova verzija Nacrta zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara stavljena je na javnu raspravu. Nacrt zakona je pokazao određeni napredak u postupanju sa javnim i parafiskalnim nametima, što bi omogućilo smanjenje finansijskog opterećenja za poreske obveznike.
Ono što je privredi potrebno jeste kontinuirano sprovođenje niza aktivnosti za poboljšanje i modernizaciju zakonodavnog okvira u Srbiji i za pojednostavljenje administrativnih procedura, kako bi se izgradio stabilan i stimulativan privredni ambijent, koji će doprineti uspešnom poslovanju kompanija i razvoju konkurentne privrede. Njegova predvidivost i stabilnost treba da budu imperativ nadležnim ministarstvima kao smernica koja će voditi domaće i strane investitore ka srpskom tržištu, kao glavnoj opciji kada je reč o ulaganju kapitala.
Stopa poreza na zarade
od 2001. godine – 14 odsto
od 2013. godine – 10 odsto
Stopa doprinosa za PIO
od 2004. godine – 22 odsto
od 2014. godine – 26 odsto
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Pixabay
