Koja su to srpska zanimanja budućnosti

PinterestFacebookTwitterShare

U Srbiji, u kojoj nezaposlenost raste iz dana u dan, ipak postoje zanimanja koja mogu da donesu sigurno zaposlenje, piše novosadski Dnevnik.

Finansijska analiza, finansijsko posredovanje, poslovno savetovanje, turizam, banjsko lečenje, estetska hirurgija, IT sektor, nastava na daljinu, konsalting, prehrambena industrija…, oblasti su koje će, prema očekivanjima Nacionalne službe za zapošljavanje, ubuduće zasigurno biti slobodnih radnih mesta.

Zanimanja koja će narednih decenija biti među najtraženijim su, recimo, strukovni ekolog, analitičar zaštite životne sredine, fizikohemičar, inženjer mehatronike, menadžer bezbednosti…

Prema analizi Unije poslodavaca, na primer, u narednih nekoliko godina 10 do 15 hiljada ljudi u Srbiji moći će da se zaposli u firmama za sakupljanje ambalaže i drugog otpada, a na sigurno radno mesto mogu da računaju i oni koji su osposobljeni za negu starih, u gerontološkim centrima… Sve je to međutim, na duge staze, te je za nezaposlene u Srbiji, a nezvanično ih je milion, važnije ko i gde može naći posao u ovoj godini. Sudeći po najavama iz resornih ministarstava, sektorskih udruženja, kompanija…, posla će biti za građevince, veterinare, programere, trgovce…

Direktor vojvođanskog IKT-klastera Milan Šolaja kaže da je gotovo nemoguće naći dobrog programera, čak ni u Beogradu ili Novom Sadu. Po njegovim rečima u ovom sektoru očekuju pomoć države u obrazovanju većeg broja mladih ljudi za IT-profesije, jer je to deficitarno zanimanje. Takođe, neophodna je i edukacija poslovnih korisnika o tome šta računari i računarske tehnologije mogu učiniti za njih. Na taj način bi se popularizovale te tehnologije i omogućila njihova veća primena u domaćoj ekonomiji jer svako ulaganje u IT-sektor ima značajno multiplikovane efekte na ostatak ekonomije, kaže sagovornik Dnevnika.

Posla će, očekuju u Privrednoj komori Srbije, biti i u trgovinskom sektoru. “Naredna godina za srpsku trgovinu biće teška i nepredvidiva, ali se očekuje malo povećanje zaposlenosti i izmirivanje obaveza države prema privredi što bi pozitivno uticalo na rešenje problema nelikvidnosti”, kazala je sekretar Udruženja za trgovinu u PKS Gordana Hašimbegović, koja očekuje da će na tržište Srbije u narednom periodu doći veliki svetski trgovinski lanci. “Imajući u vidu da je država najavila sniženje poreza i doprinosa na zarade zaposlenih očekujemo malo povećanu zaposlenost u ovom sektoru”, kaže ona.

Srbiji nedostaju i kvalifikovani građevinski radnici. Ove školske godine samo 39 učenika školuje se za zidara, tesara ili armirača.  Momir Andesilić iz Organizacije građevinskih i geodetskih škola kazao je da je prošle godine iz 31 škole izašlo 72 svršenih armirača, zidara i tesara.

Iako zbog krize, domaća građevinska operativa nije potpuno uposlena, analize pokazuju da ih uskoro neće biti dovoljno, a najveći broj kvalifikovanih majstora ima više od 50 godina. “Imamo oko 105.000 zaposlenih u klasičnom građevinarstvu i u industriji građevinskog materijala, što znači da nam u ovom trenutku nedostaje blizu 60.000 radnika koji bi iz godine u godinu povećavali kapacitete i resurse u toj grani”, smatra predsednik Samostalnog sindikata građevinara Dušan Vuković.

Procenjuje se i da prostora za rast zapošljavanja ima u industriji hrane, saobraćaja, metalskoj i farmaceutskoj struci.