DA, U SRBIJI: Do posla skoro nikad lakše
U Srbiji je najviše zaposlenih u poslednjih 25 godina, tvrdi direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović i ističe da su šanse da se u Srbiji dođe do zaposlenja danas mnogo veće nego prethodnih godina.
Od kraja 2013. godine, kaže, svi pokazatelji dešavanja na tržištu rada idu u pozitivnom smeru, tvrdi u razgovoru za Politiku direktor NSZ.
Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi, u poslednjem tromesečju 2017. stopa nezaposlenosti je svedena na 12,9 odsto, sa 15,3 u 2016. godini, dok je u 2015. iznosila 17,7 odsto.
Smanjivao se i broj nezaposlenih u evidenciji NSZ. Poslednjeg dana 2011. posao je tražilo 745.187, a 31. decembra 2017. na spisku ove državne službe bilo je 618.827 imena onih koji traže zaposlenje.
Iz godine u godinu povećavala se i potreba poslodavaca za radnom snagom. U 2011. poslodavci su ovoj državnoj službi prijavili 61.962, a u 2017. su nudili 80.444 radna mesta.
„Ne odbijajte ponuđeno, ja sam tako počeo“
„Još ne možemo biti zadovoljni kvalitetom radnih mesta. Iako neki od onih koji traže posao možda neće odmah biti zadovoljni visinom ponuđene plate i uslovima rada, nikome ne bih savetovao da odbije ponuđeno. Mislim da je svaki posao koji nije ispod ljudskog dostojanstva bolji od nerada i sedenja kod kuće, jer tako sticano iskustvo stvara mogućnost da se dođe do boljeg posla. Ja sam tako razmišljao kad sam počinjao.“
Prema njegovim rečima, dominantno je zapošljavanje na određeno vreme – oko 60 odsto. Na neodređeno vreme zapošljava se oko 20 odsto, a u istom procentu i van radnog odnosa, što podrazumeva ugovor o delu i zapošljavanje na privremenim i povremenim poslovima.
Srbija u ovome nije izuzetak, kaže Martinović i dodaje da takozvana fleksibilizacija u oblasti rada u svetu sve više podrazumeva da nema sigurnog radnog mesta. Preovlađuje zapošljavanje na određeno vreme i drugi oblici rada. Bitno je da se, po Zakonu o radu, rad na određeno vreme posle najviše dve godine pretvara u rad ne neodređeno ili prestaje, jasan je on.
Zanatlije, programeri, inžinjeri, lekari…
Lako se zapošljavaju sve zanatlije za kojima postoji veća tražnja od ponude, kao što su zavarivači, pekari, bravari, mesari, dobri kuvari. Deficitarni su i tesari, zidari i armirači.
Od fakultetski obrazovanih – diplomirani inženjeri informacionih tehnologija, elektrotehnike i računarstva, elektronike, mašinstva i građevinski inženjeri sa odgovarajućim licencama. Zatim lekari sa nekim specijalizacijama. Najviše se traže anesteziolozi, kardiolozi, pedijatri, oftalmolozi, ginekolozi…
Traže se i profesori engleskog i nemačkog jezika, fizike, matematike… Među svršenim srednjoškolcima, do posla najlakše dolaze operateri na CNC mašinama, vozači autobusa i kamiona, autotroničari i mehatroničari, knjigovođe, računovođe, zanimanja u oblasti nege starih i zdravstvene negovateljice, medicinske sestre, naročito specijalisti instrumentiranja.
Uspešnost sopstvenog biznisa 70 posto
Martinović kaže i da postoji veliko interesovanje za program pokretanja ličnog posla. NZS je u prošloj godini programima samozapošljavanja odobrila oko 4.000 subvencija za pokretanje sopstvenog posla, a očekujemo da će ih toliko biti i u 2018, kaže on i dodaje da se posle 18 meseci od početka, oko 70 odsto pokrenutih poslova održi, što je zadovoljavajući procenat.
Podsticaji za samozapošljavanje, odnosno pokretanje sopstvenog biznisa, kreću se od 180.000 do 220.000 dinara, u zavisnosti od kategorije kojoj nezaposleni pripada, a ovaj program će biti podstaknut i novcem iz fondova EU.
[preporucene_vesti ids=“284945″]
Izvor: Politika
Foto: Pixabay
