Istraživanje: Tokom pandemije 200.000 ljudi u Srbiji ostalo BEZ POSLA

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Bez posla je u Srbiji ostalo oko 200.000 ljudi ili osam odsto onih koji su bili zaposleni, uključujući i neformalno zaposlene i samozaposlene, u februaru ove godine, procenjeno je na osnovu istraživanja koje je sredinom sprovela SeConS grupa za razvojnu inicijativu uz podršku Fridrih (Friedrich) Ebert fondacije.

Kako je saopšteno, najveći teret ali i najveći rizik tokom Covid-19 krize su ponele žene koje su činile čak 86 odsto zaposlenih „na prvoj liniji zaraze”.

„One su činile čak 86 odsto zaposlenih na prvoj liniji zaraze. Povećan obim poslova u domaćinstvu i briga o članovima porodice takođe je ostala na ženama (u 70 odsto domaćinstava), koje su te poslove dominantno obavljale i pre krize”, navodi se u istraživanju.

Na najjačem udaru-privatni sektor

Kod gotovo polovine onih koji su ostali bez posla, razlog je bio otkaz zbog obustavljanja rada firme (46,2 odsto), a petini od ukupnog broja (20,5 odsto) nije ponudjen novi ugovor nakon što je prethodni istekao.

U većini ostalih slučajeva zaposleni su bili prinudjeni da daju otkaz jer u uslovima vanrednog stanja, ukidanja javnog prevoza, zatvaranja obdaništa i škola i obustave socijalnih usluga podrške za starije, nisu mogli da se organizuju da odlaze na posao i preuzmu povećane obaveze brige o članovima porodice.

Na najjačem udaru gubitka posla bili su zaposleni u privatnim preduzećima, u sektorima ugostiteljstva, trgovine, gradjevinarstva, samozaposleni, neformalno zaposleni kao i oni koji su radili sa ugovorima na odredjeno vreme.

Gotovo jednako su pogodjeni zaposleni sva četiri regiona u Srbiji, a gubitak posla su nešto češće iskusili stanovnici ruralnih područja u odnosu na gradove. Na udaru su češće bili mladi, a što se tiče rodne razlike, u gradovima su pod većim rizikom bili muškarci, a u seoskim sredinama žene“, navodi se u saopštenju SeConS grupe za razvojnu inicijativu.

Godišnji odmor bilo je primorano da koristi 5,4 odsto zaposlenih, a još 4,1 odsto učinilo je to u dogovoru sa poslodavcem. Četvrtina zaposlenih (25,2 odsto) radila je skraćeno radno vreme ili manji broj smena, a 5,6 odsto zaposlenih se suočilo sa smanjenjem plate.

Oko četvrtina zaposlenih prešlo da radi od kuće

Istraživanje je pokazalo da su se zaposleni u Srbiji dobro uklopili u rad od kuće: oko četvrtine zaposlenih (24,7 odsto) prešlo je da radi od kuće, 90 odsto njih imalo je odgovarajuća sredstva za rad dok je svega 15 odsto pri radu od kuće bilo manje efikasno nego inače.

Dve trećine ispitanika brinulo je zbog zdravstvenih rizika, 35,6 odsto njih bilo je zabrinuto zbog neposredne ekonomske krize u Srbiji, 16,2 odsto je izrazilo zabrinutost zbog potencijalnog pogoršanja stanja sloboda, jačanja represije i autoritarne vladavine, navodi se u istraživanju.

Istraživanje je sprovedeno kako bi se stekli uvidi u to koje efekte su pandemija i vanredno stanje imali na zaposlenost stanovništva, uslove rada i prakse povezane sa brigom o domaćinstvu i članovima porodice – na reprezentativnom uzorku od 1.600 osoba koje su bile zaposlene u februaru 2020.

Izvor: BIZlife

Foto: Pixabay