Kraća nedelja smanjuje stres – da li biste i vi samo 4 radna dana?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Savremeni život, njegov tempo, istovremena brzina i količina informacija kojom nas zasipaju svakog dana, brojne obveze, poslovne i privatne, kratki rokovi – veliki su izvor stresa za svakoga.

Biološki gledano, čovekov mentalni i emocionalni sistem razvijao se milionima godina i prilagođavao njegovim potrebama. No, dok je za promene koje su ga pretvorile od lovca u zemljoradnika ili od čoveka koji živi u malim grupama pojedinaca u zajednici trebalo da prođu hiljade i hiljade godina, čovečanstvo više nema vremena za polagano prilagođavanje.

U poslednjih dvestotinjak godina svet se ubrzano razvija, a taj se tempo višestruko ubrzava poslednjih decenija, znatno brže od ljudske evolucije, što predstavlja veliki izazov za svaku osobu u društvu. Poslovi koje smo naučili da radimo i norme koje bi trebalo da ispunimo danas dolaze s faktorom x, gde svaka godina završava sa zaključkom da iduće treba više, brže, drukčije, efikasnije.

Današnje norme nas neretko potpuno intelektualno ili telesno iscrpe, što osobu dovodi u stanje stresa, stalne napetosti i razdražljivosti, a to oseća i njena okolina. Radni dan joj se završava velikim umorom, nezadovoljstvom i bezvoljnošću. Svako ko se prepoznaje ili koga prepoznajete u ovome, pati od burnouta, sindroma profesionalnog sagorevanja, piše Privredni.hr.

Nedavno istraživanje među 3.000 zaposlenih u osam zemalja, među kojima su i Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Nemačka, pokazalo je da skoro polovina ispitanih smatra da može da obavi sav svoj dnevni posao za pet sati u slučaju da ih niko ne ometa, ali većina njih radi više od 40 sati nedeljno uprkos tome.

Ima i onih koji misle drugačije. Na primer, šef Tesla Motorsa Elon Mask tvrdi da niko ne može da promeni svet ako radi samo 40 sati sedmično.

Lepota sveta upravo je u različitostima, ali mnogi postaju svesni kako rad pri kojem smo stalno spojeni na internet nije dobar za mentalno zdravlje. U Japanu, jednoj od najrazvijenijih svetskih ekonomija, među ostalim imaju tradiciju takozvanog “kupanja u šumi”(shinrin-yoku), odlaska u prirodu koji im pomaže u stvaranju višeg kvaliteta života. Dokazano je da takva praksa dovodi do snižavanja srčanog ritma i visokog pritiska, smanjivanja proizvodnje hormona stresa, jačanja imunog sistema i opšteg poboljšanja zdravstvenog stanja. Kako bi se smanjio stres na poslu, u Japanu država preporučuje kasniji početak rada ponedeljkom.

Neke kompanije u svetu otišle su tako daleko da su srezale radnu nedelju na četiri dana, a zaposlene plaćaju kao da rade pet. To je doprinelo većoj produktivnosti, boljoj motivisanosti i manjoj količini stresa.

Britanski sindikati istrajni su u sprovođenju ideje da manje rada može doneti veću produktivnost i bolju ravnotežu privatnog života i rada. Ohrabreni su i činjenicom da je niz malih britanskih kompaniji uveo četverodnevnu radnu nedelju uz zadržavanje iste plate. I nisu zažalili. Kraća radna nedelja nije nepovoljno uticala na obavljanje radnih zadataka i poštovanje rokova. Naprotiv, zaposleni su zadovoljniji, a poslovni rezultati bolji.

 

Izvor: Privredni.hr/Krešimir Sočković

Foto: Pixabay

Komentari 2

  1. Pingback: Kraća nedelja smanjuje stres – da li biste i vi samo 4 radna dana? - Lepa Reč

  2. Jelena

    Pa mi nemamo ni 5dnevnu nedelju.. kod nas se radi non stop (bez plaćanja prekovremenih sati)..
    Zadovoljićemo se i sa ZAKONSKIH 40h sedmično!